Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-ОРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ || с новим министарством. Истога јутра се знало у Цариграду да ново министарство значи политички правац очекивања п развлачења, противан акцији у Источној Румелији. Што је А. И. Нелидов казао још при првим гласовима о преврату у Источној Румелији да је Турска пропала, ако би послала војску у Источну Румелију, било је у Цариграду 1!5-ог септембра већ призната и свршена ствар. И ако се оружање и спрема војске, за сваки случај, настављало по ранијим наредбама, већ се тога дана знало да је Порта прегла да у источно-румелијском заплету не прибегава оружју но да се ослони на дипломатску акцију.

Из тога је пстицало што је !6-ог септембра касно у ноћ Ј. Грујић телеграфисао М. Гарашанину да је, на предлог Русије, готово од свих сила примљено да се источно-румелијски заплет преда на расправу конференцији посланика великих сила у Цариграду. Није то била Формална конференција него састанак посланика Великих Сила са задатком да у име својих влада расправи предложено му питање. И 922 септембра конференција је пмала већ први а 23 септембра други састанак у Цариграду. Ма да је одлучено да сс рад конференције држи у највећој тајности, већ се 23 септембра знало да конференција европских сила осуђује поступак кнеза А. Батенберга што је похитао да преврат, противан међународном уговору, прихвати, али да с похвалом одобрава умерено држање Турске у тој прилици. Што је још значајније, Ј. Грујић је већ 23 септембра могао да јави М. Гарашанину да конференција не одобрава никакву активну интервенцију турску у И. Румелији и да ће тражити начина којим да Формално одржи збафиз адио, на прилику постављењем кнеза бугарског "ва губернатора Источне Румелије, с одржањем свију обавеза према султану и Порти од стране Источне Румелије. •

Што је давало у тај мах више бриге конференцији него сам источно-румелијски заплет било је држање осталих балканских држава, Румуније, Србије и Грчке.

Румунија је у целој последњој ратној кризи на Бал_канском Џолуострву добро схватила да је иста намењена ослобођењу балканских Словена, још неослобо_ђених, поглавито Бугара, и да она у том политичком