Годишњица Николе Чупића
366 ГОДИШЊИЦА
даље напомиње да ће, пошто збаце Остоју, попети на престо босански поменутог Павла Радишића и да ће Дубровчани од своје стране учинити све, да војводу Хрвоја измире с краљем Жигмундом, будући је, у оној борби око угарског престола, Хрвоје био уз Ладислава, управо овоме био најјачи ослонац у борби са, Жигмундом.
У смислу горњег уговора савезници се одмах дадоше на посао. Једно одељење дубровачке војске под вођством Јакова Гундулића и Марина Бунића продре у Горњу Неретву 10 реке. а пљачкајући и пустошећи куда год је прошла." | Друго одељење уђе на пет лађа у неретванско пристаниште, освоји варош Неретву и оплени. У ово исто време војвода Хрвоје с војском, коју је прикупио у својој области, удари на краља Остоју, затвори га и опколи у граду Бобовцу. Није било никакве наде, да ће се моћи одржати у борби
с оваким противницима, с тога Остоја умакне из Бо-
бовца и побегне право у Будим, баци се у наручје
краљу Жигмунду и замоли за помоћ и заштиту. Краљ
му прими молбу и нареди Ивану Моровицком, бану мачванском, да с војском уђе у Босну и помогне Остоји повратити изгубљени престо. С овом помоћу Остоја се поврати у Босну п заузме престо.
Вративши се наново у Босну, Остоја покуша да се измири са својим противницима. Може бити да га је на то упућивао и сам краљ Жигмундо. Већ почетком марта 1404 г. извести Хрвоје своје пријатеље и савезнике у Дубровнику, да се помирио с краљем, Остојом и
признао га, па да жели и њих да измири. ') Одмах за _
тим стиже у Дубровник нарочито изасланство Остојино
и понуди измирење. Дубровчани прихватише понуду и
у ту сврху изаслаше у Босну поклисара Марина Кабужића и Николу Перова Пуцића, издавши им опширни упутства односно преговора с Остојом. 5)
У Подвисоком састаде се збор господе Сова на коме се имало решити о миру. Тамо стигоше и горњи изасланици општине дубровачке. На овом састанку није могло доћи до споразума и мира, како изгледа, највише
() Растић, 208.
= Клајић, Роу. Нгу. део П стр. 321,
8) Пуцић, 1 ст. 52-3. 5) Ђелчић, О ћотаћфаг. ст. 155.