Годишњица Николе Чупића

370 ГОДИШЊИЦА

својим поклисарима, да у највећој поверљивости напомену краљу, да не би коме из буди каквих разлога поклонио жупу Конавле и неке друге суседне области, за које се зна, да су биле својина дубровачких предака и припадале граду Епидавру, па да је с тога најприродније, да те земље Дубровник добије.'

Али ма колико да је био силан напад и успеси, бар у почетку, велики, ипак ни овога пута Жигмундо није могао постићи што је желео. Отпор, на који је наишао продирући у Босну, био је тако јак, да је-игмундо био принуђен вратити се откуд је и дошао, јер већ у октобру те године пишу Дубровчани војводи Сандаљу, да су са задовољством примили вест, да је Жигмундо, пошао „преко сасвим“ „Воља и хотеније божије било је и нам много драго, да међу вама и њими крв не буде се пролила.““ Другим једним писмом од 13 новембра теше Дубровчани угарског краља за неуспехе у Босни, подсећајући га колике су несреће и штете претрпели поједини крајеви босанске краљевине, од успешног продирања његове војске у овом рату.“

Почетком 1408 г. краљ Жигмундо се спремаше и "по трећи пут на Босну. Надајући се новом нападу Жигмундову, краљ Твртко П и велики војвода Хрвоје беху послали у децембру 1407 своје посланике у Млетке, покушавајући да с Млецима склопе савез. Али Млеци присташе само на такав савез, у коме би се једна страна другој обавезла уда неће дати ма какву помоћ, савет или бити наклоњена људима који би ишли на штету и вређање обеју страна или једне од њих, а од таквог савеза Босна, не би имала, у овој прилици, много користи.

Олуја, која се на Босну спремаше, чињаше се да. ће бити страшнија од досадањих. Припреме Жигмун- | дове потпомагаше и папа Григорије ХП, који огласи крсташки рат на Босну и позва католичке кнежеве да помогну жигмунду у борби против „неверних Аријана и Маникеја.““

' рротаћ. ст. 174—6. :

2 Пуцић, [ стр. 90—1.

3 рррота«. 176.

4 Тавбпе књ. У стр. 108.

5 Клајић, РоулезЕ Вовпе стр. 236.