Годишњица Николе Чупића
376 | ГОДИШЊИЦА
то је требало прво освојити Драчевицу и Конавле, па их онда тек моћи уступити Дубровнику. Без тога уступање би било само једно голо право, од кога Дубровник не би имао никакве користи, будући сам није био толико силан, да с оружјем у руци то право приведе у дело. Отуда су Дубровчани тако опрезни, те се из сваког њиховог акта види бојазан да за њихов рад на задобијању Конавала и Драчевице не сазнају, пре времена, суседи. А Жигмундо не беше вољан да за рачун дубровачки предузима нове ратне походе на Босну. Шта
више он се тада ношаше мишљу да се измири са својим -
противницима у Босни, а нарочито с војводом Сандаљем, те га чешће позиваше да му дође у Будим.
У пролеће 1419 год. беше дошао у Будим пољски краљ Јагел у госте краљу Жигмунду. Велике свечаности беху припремљене за дочек пољског краља и на њих позван. силан свет из свију крајева Угарске. На те свечаности беху позвани и одоше у Будим многи
великаши босански, међу њима пи Сандаљ Хранић. Ве-
сељу, играма и забавама сваке врсте ив беше краја, а у играма се нарочито одликоваху босански витезови. Дубровчани не пропустише ову прилику расположења и свечаности, да обнове молбу за Конавле и Драчевицу. Жигмундо им је могао сад у толико лакше испунити молбу, што се измирио био са Сандаљем,
што га је имао уза се као пријатеља, те би га покло-.
нима и накнадом у земљишту на другом месту могао приволети, да Дубровчанима уступи свој део дотичних
области. Дубровачки поклисари, Никола Гучетић и Ма-
тија Градић, ступе у преговоре са Жигмундом, према
упутствима из Дубровника. За Конавле и Драчевицу_
нуђаху краљу 2000 марака сребра и годишњи доходак у 300 дуката, докле год буду мирно уживали те области. Изгледа, да је Жигмунду та понуда била мала и да је
тражио више, те се Дубровчани с тога правдаху, да. више дати не могу. Нешто што су Дубровчани мало
нудили, а нешто што је Жигмундо добио на другој страни пуне руке посла, преговори се ови прекину.
Кдајић, Роу. Бовзпе ст. 244. На истом месту.
рулоша«!. ст. 207. Грмота«. 208.
но 1