Годишњица Николе Чупића

ЖУПА КОНАВЛИ 379

великашима, да ударе на Хрвоја и земљу му одузму. Хрвоје покушаваше и овога пута да увери краља Жигмунда у своју невиност, али без успеха.

Из досадањег рада Дубровчани су се могли уверити, да највећа тешкоћа, да се добију Конавли и Драчевица, лежи у томе, што те области припадају тако моћној босанској властели, од које се без крви не би могле

одузети. Доћи у сукоб са Сандаљем Хранићем и Павлом

Радиновићем, ондх, кад се спремао да се разрачуна с Хрвојем, не би било од стране ЖКигмундове ни мудро ни политички. Међутим ствар би друкчије изгледала, ако би поменута властела пристала од своје воље да Дубровнику уступе Конавле и Драчевицу. Несумњиво је, да би у таквом случају и краљ Жигмундо без устезања дао свој благослов. Дубровчани зато ступе, пажљиво и тајно, у преговоре с Павлом Радиновићем. Преговори уроде добрим плодом: Павле је пристао да им за новац уступи свој део Конавала. Са Сандаљем није било згодно тада ступити у сличне преговоре, јер се заратио с Котором, па су му те области, а нарочито Драчевица неопходне биле за ратне операције; те су с тога Дубровчани своје преговоре с Павлом од Сандаља марљиво крили. Може бити да је Сандаљ и иначе неприступачнији био за такве преговоре.

Добивши пристанак Павла Радиновића, односно његовог дела, наложише одмах Дубровчани својим посланицима у Угарској, да од краља лжигмунда потраже Конавле и Драчевицу, према упутству, које је на тај циљ раније издато канцелару Јакову. Знајући да је' Драчевица цела Сандаљева и да му је она у рату с Котором неопходна, посланицима би наређено, ако не би могли добити и Конавле и Драчевицу, да траже само Конавле. У упутству одобрава се посланицима, да за саме Конавле понуде краљу Жигмунду 6.000 дуката, И годишњи доходак од 150 дуката. Ако Жигмундо на то не би пристао већ би тражио више, нека посланици пристану, тако им налажу из Дубровника, да му се да 10.000 дуката и годишњи данак.у 200 дуката.

С таквом молбом и понудом изађу посланици пред

' Тасто Меп., стр. 395, 2 рротак., 232—8.