Годишњица Николе Чупића

2() ГОДИШЊИЦА

неки бугарски прваци и били пристали под кнезом Михаилом 1866) на заједницу са Србијом, после Сан-СтеФанског Мира мисли о персоналној унији са Србијом могле су се у Бугарској чути само од династичких опозиционара. На петнаест дана пред смрт, и сам се Стамбулов изјаснио једном Србину у том смислу. Идеја је дошла у ред идеја које се из љубазности или из етикетног опортунизма овда онда говоре, али којима се у истини не придаје никакво стварно значење. |

Нема, дакле, стварног разлога, ако би се приговарало краљу Милану што се у 1885, при свима околностима са свим противним, није држао балканско-заједничке политике кнеза Михаила. Они који при: говарају мисле да је по тој политици краљ Милан имао да потпомаже румелијско сједињење и да избегне рат. И ја мислим да је најпџаметније било избећи рат, али. из других разлога. И ја сам убеђен о дубокој мисли кнез- Михаилове политике, и свакада сам је желео и к њој тежио као к идеалној балканској политици. Али сам ја увек био најпре зато да тако раде и сви остали, пошто би та политика иначе донела Србији да остане. очерупана до голе коже, назаренски пуштајући, у име балканско-заједничке радње, да је черупа ко откуд стигне. И у овом случају, кад су Бугари све од почетка радили само за свој интерес, није могла ни Орбија скрстити руке па само потпомагати туђу себичну радњу, а за своје се интересе не бринути. А ја ћу сад показати да је било не мало српских интереса, за које је. ваљало старати се у таквој прилици.

Једну једину погрешку имам да упишем ондашњој политици краља Милана са гледишта ове балканскозаједничке политике. | |

10 је одбијање мисије Грековљеве.

Није било разложно начинити се већи бранич Берлинског Уговора од самих потписника његових. Кад је кнез А. Батенберг нудио споразум као средство умирења, та се понуда није смела одбити. Ваљало је изасланика примити и с њим се разговорити, испитати му предлоге. Али су те претераности биле редовна ствар у карактеру краља Милана.

3. Свака, и најмања политичка акција, па и рат, има свој задатак, своју мету, која има да се њоме постигне.