Годишњица Николе Чупића

БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ 545

школе. „У првом и другом нашем рату с Турцима играо „је у више прилика видну улогу, и увек је оправдао „поверење које је полагано на њега“, пише др. Мих. Марковић. „Али човек, који је Јоцу у ранијим годинама „познавао, данас га једва може познати! Јоца је и Фи„зички и пнтелектуално почео да опада нагло. И слух „и вид издају га сваким даном све више. У разговору умуца, једва речи везује. ГТромо мисли и још тромије „исказује своје мисли. Постао је пи страшно забораван. „На мене као лекара Јоца је правио утисак болесна „човека код кога је почетак прогресивне парализе.“ уШефФ штаба Врховне Команде болестан је човек увели исти писац на другом месту — који у истом умоменту кад што нареди заборави шта је наредио. Цео „посао у Врховној Команди остављен је на млађима, „који, истина, беху школовани официри, али којима не„достајаше најглавније што сваки добар официр мора уда има. Недостајала им је присебност, одлучност и „брзо решавање.“ Пре рата овај је човек могао бити згодна лутка у рукама краља Милана, али кад је настао рат, краљ више није могао вршити посао министарски зато што је имао другог посла, а Јов. Петровић није био министар за такво време. Краљ Милан је имао политични таленат без нарочитих војничких 0собина. Рђаво схваћене прилике, да ће овај рат бити шала, пробудиле су у краљу Милану амбицију да ову милитарну акцију води он сам. Несрећне околности и рђаве процене донеле су да ту исту акцију, поред краља, војног министра и ђенералштаба, није водио нико. Од краља се очекивало и што је требало и што није. То је собом доносила ондашња струја личне владавине.

Ако је, дакле, у оваквим приликама, краљ био и врховни војни команданат и министар, није остао нико за врховни општи надзор, који је краљу, по његову положају, припадао, и остајао је отворен лични утицај љубимаца и других људи који се налазе у околини краљевој и који могу у одсудном моменту дати правац догађајима и пословима најзнатнији и најпресуднији, ма да за то ничим позвани нису.)

1) Моје успомене 185—286.

2) Моје успомене 357.

3) Др. Мих. Марковић црта горњим речима опште неповерење официра у Врховну им Команду. Моје успомене, 356.

ГОДИШЊИЦА ХХУП 3