Годишњица Николе Чупића

36 ГОДИШЊИЦА

одговорио: „Ама, докторе знате ли ви да мој штаб већ двадесет ц четири сата не зна где су му три дивизије2“') Коначни, дакле, лом и апсолутна забуна не на бојном пољу, него у врховним заповедничким круговима војске! Већ 7-ог новембра у вече министар војни Ј. Петровић, као шеф штаба Врховне. Команде, наредио је одступање с целог Фронта. То је било оног истог вечера, кад све краљ Милан у страховитој нервној кризи грчевито мучио у Пироту и изрекао дру Владану мало пре наведене оцене Дунавске Дивизије и свога штаба. Гласови |неистинити) о продирању Бугара са Ржана довршили су забуну и истерали малодушност краљеву на врх. Забележено је да је министар војни Ј. Петровић издао за-

повест о одступању у договору с Јов. Мишковићем п

Јов. Атанацковићем.') Краљ Милан је 8 новембра по-.,

кушао да ту наредбу обустави, али се,то није могло, јер он није био код војске но у Пироту и у Белој Паланци, а времена није било да му се наредба претходно саопшти, ако је истина да се тако одсудна наредба могла издати без његова одобрења.) У таком растројству краљ Милан се у зору 8-ог новембра кренуо из Пирота у Белу Паланку, одакле је издавао наредбе да колико толико обустави повлачење дивизија које нису биле разбијене. У Белој Паланци је био краљ Милан око 9:20 сати 8-ог новембра. Ту је насупрот Б. Катарџију председник министарства М. Гарашанин имао пријатан задатак да представи краљу значај сувише брзог повлачења, колебања и показане малодушности. Прича се да му је претио да ће га он (М. Гарашанин) убити, ако продужи како је почео. Услед тога краљ се враћа заједно с М. Гарашанином у Пирот. Стигли су у Пирот 9-ог новембра у подне. Сутра-дан, 10-ог новембра, краљ Милан је на ново излазио к трупама у Драгомански Теснац, који је тада још држала наша војска. Истога,

1) Отаџбина ХУП, 425. #) Огаџбина ХУШ, 185—138.

5) У мене је стенографска записка о товору којим је краљ Милав 11-ог

декембра 1885 у Нишу одговорио Београђанима који су му предали адресу

оданости од стране општине. „Ја сам — рекао је тада краљ — у положају „врховног команданта војске био онај који је наредио са Сливнице и других „положаја одступање“. При свем том треба документи из војних архива, ако су сачувани, да расправе ко је управо издао те наредбе. |

~ 3

3 ~