Годишњица Николе Чупића

— БУГАРСКО-СРПСКИ РАТ И ОНОВРЕМЕНЕ КРИЗЕ

1889. У мене је једна записка М. Кујунџића од 30 новембра 1885, у којој је записан разговор тога дана међу краљем Миланом, М. Гарашанином и М. Кујунџићем, где је краљ и опет изјавио да би из данашње кризе најбољи излазак била његова абдикација. У истом је разговору, одвраћајући краља од његових малаксалих мисли, М. Гарашанин сам за се изрекао да „мисли „да је његов рад политички свршен и да би најрадије „погинуо сада на бојном пољу.“

Међу тим ни кораци за одржање ондашњег стања нису изостали. Београд је, чини ми се под председништвом Свет. Николајевића, који је онда био председник Општине, послао депутацију краљу Милану у Ниш, одмах чим је закључено примирје. Краљ је примио адресу престонице и депутацију која му је предстала [1-ог декембра 1885 у Нишу. „Је ли неуспех наше војне „ — "рекао је тада краљ — чија кривица или не, није време данас говорити; у своје време можда ћу вам „обелоданити узроке. Данас пак могу само толико рећи, уда кривица у очима народа пада на оног који војску „води у бој, те у сличним случајевима бива двоје: или „револуција у земљи, или ово што престоница чини „данас, једино у интересу отаџбине.“ Краљ је, дакле, очекивао и признавао за умесну или револуцију или оданост и поверење њему. Договор или дискусија каква између њега и оних којима он влада краљ Милан није никада могао да схвати као политичко начело. Али ма колико да је горе поменути говор од !!-ог новембра пригодан, у њему има опет једно место које показује мисли на оставку. „Ја сам Обреновић као што „сам Србин, и за интересе отаџбине улагаћу све силе, уда ћу их бранити и по саму цену мога положаја м уопстанка“ рекао је тада краљ.

М. С. Пироћанац се бојао да нова ситуација, која се спремила у земљи после рата, не пусти сувише напред радикале, ма да су они у тај мах још били под притиском пораза који су буном од 1883 претрпели. И раније су већ чињени извесни кораци попуштања спрам Либералне Странке. М. С. Пироћанац је мислио да време тражи право помирење између људи Напредне и Либералне Странке, пошто се једнако мислило да ће Радикална Странка, због своје велике погрешке у 1883