Годишњица Николе Чупића
КРАЉЕВИЋ МАРКО 61
Марко је љубимац српскога народа. Њему је народ
дао надчовечанску снагу и натприродну моћ и хитрину; учинио га је непобедним како у борби с другим јунацима и читавим хордама непријатељским, тако и у борби са чудовиштима и митским бићима — с троглавим јунацима, дивовима, вилама, змајевима и аждајама. Па ипак је народ оставио Марка човеком, са свима манама и врлинама људским. Марко је крв од крви пародне; у њему је народ оличпо своје идеале, своје жеље и тежње, своје особине и погледе на свет и живот, своја осећања и болове у времену распадања и пропадања негда славне царевине српске, своју жалост за изгубљеном слободом, своје јаде п невољу у тешким данима дуготрајнога страдања и робовања, своју наду на избављење испод туђинскога јарма, своју освету над непријатељима и зулумћарима српским. Марко је дуго живео и борио се — пуне три стотине година. Почев од времена цара Степана и Реље Крилатице, другујући с Обилићем и косовским јунацима, другујући с деспотом Ђурђем Смедеревцем и Сибињанин-Јанком, са ЗмајОгњеним Вуком и Старином Новаком, он живи, бори се и после њих, кад већ нестаје и последњега од знатнијих јунака и бранича народних, докле најпосле и њега самога тихо и нечујно нестаје. Али Марко, идеал народни, ни тада не умире; он још живи, јер идеали не умиру. Још он и данас спава негде у пећини; а
пробудиће се кад му сабља из стене изиђе — кад куцне
чав ускрснућа целокупнога племена српског. Такав је Марко у свима крајевима српским, широм
данашње и Старе Србије, широм Маћедоније и Црне
Горе, Босне и Херцеговине, Далмације и Хрватске,
Срема и Славоније, Бачке и Баната — свуда где год има Срба. Па није он само код Срба омиљен и славан: његово се име прославља и код осталих братских нам
народа југословенских — код Хрвата, Бугара и Словенаца, и то у толикој мери, да би се с правом могло рећи да Марко није више само српски јунак, него је постао омиљени народни јунак код свих Јужних Сло-
"вена. Осем тога, о Марку се прича и код туђинских "народа који живе у суседству српског племена — код Арбанаса, Грка, Турака и Румуна. „Од Истре до Цари-
МИ 6"
града, од Јањине до Варне, тешко се може наћи човек