Годишњица Николе Чупића

У

Е; | бе 3 Ре: АЦА

КРАЉЕВИЋ МАРКО 1 |

сматрати као допуна мишљења г. Новаковића, а гласи: „И ако нам повесница каже да је Марко био турски вазал, народне песме сведоче, да је он и сувише волео свој народ и свуда га од зла бранио. Чиме би се иначе могао растумачити онолики број песама о самом Краљевићу Марку, ако не његовом великом љубављу према народу, и то баш простом, оном, за који други наши великаши старога доба нису баш много марили.“ Према томе, Марко је својим опхођењем према

"простом народу, својом великом љубављу и својом

моћном заштитом од свакојака зла, задобио велику наклоност народну. У њему и његовој љубави народ је налазио заклона и утехе у тешким и очајним данима онога доба. Љубављу својом према народу Марко је више, него други великаши, умео стећи симпатије простога народа српског, те је и народ Марка јако заволео, уздигао и прославио.

Кад се сва ова мишљења о узроцима Маркове славе и популарности покупе уједно, добивамо овакав преглед: 1. Марко је имао превелику телесну снагу и изишао на глас својим јунаштвом (Јагић, Маретић и Новаковић); 2. Марко се заузимао у корист подјармљених ; вршио

је своје вазалске дужности не газећи свога хришћан-

скога образа (Јагић и Новаковић);

3. Марко је међу најамницима својим имао понајвише Срба који су му се дивили, приповедали о њему и певали његово јунаштво, а то му је славу распрострло |Новаковић);

ад. Марко је волео свој народ и од зла га бранио (Борђевић);

5. Марко је невољни страдалник који страда за кривице других, те је народ саосећао према злој судбини његовој |(Халански);

6. Марко није народу ништа добра учинио, а много зла; „но доцније, кад се то заборавило, почеле су се приче с других јунака припевати на Марка (Маретић); и

Т. Марко за славу своју има мање да захвали знатним делима него ли случају, непознатом и загонетном (Серензен). То је резултат досадањега проучавања како исто_ријских прилика у којима је Марко краљевао, тако и