Годишњица Николе Чупића

517 ГОДИШЊИЦА

на овом месту, наводимо из његова драгог нам писма о својем оцу: „Вечита борба и напрезање у којима је мој отац провео цео свој живот, могу објаснити зашто је он најмање мислио и старао се о себи лично. Ја сам још из раног детињства сачувао упечатке о томе. И до краја свога живота он је остао такав. По кад кад, у љутњи, имао би обичај да каже како ће он написати своје мемоаре и у њима изнети многе ствари нашег

јавног живота у њиховој правој светлости и показати ·

где је и каква истина“. На жалост, из ових речи не види се да је пок. Бошковић и написао те мемоаре: и ту жељу, као и многу другу, у књижевном погледу, однео је собом у гроб, спречаван вечитим поболевањем и борбама нашег јавног живота.

Али осим те негативне стране у животу и раду његову, није мање знатна ни поситивна, службеничка, законодавна и публицистичка, на коју се он позива у тој својој одбрани, као што напред видесмо.

Желећи из свег срца истинског напретка и развитка српској држави и народу, његово је тврдо и дубоко уверење: да то може бити само у слободној, уставом и законима уређеној и просвећеној држави, и да само таква Србија може бити средишном тачком свеколикога Српства, српски Пијемонат.

Полазећи од тога начела, он га је потврђивао и остваривао свеколиким својим јавним радом, службеничким, публицистичким и научничким.

Не поричући вредности ни његову раду на политичкој струци, истичемо на овом месту просветни ва време другог министровања његова (1879.—1880.): установу Просветнога Савета, као саветодавног тела при Министарству Просвете, и установу полагања, испита за, професоре средњих школа.

Може се на те његове просветне творевине гледати са кога било гледишта; али се не може порећи, да их је Бошковић стварао руковођен тежњом, да унапреди српску просвету у опште, а средњу школу на по се.

Првом установом, Просветним Саветом, тежио је, да Фунцкционисању Министарства Просвете даде што темељнију, стручну потпору и помоћ, а другом, да средњој школи даде што спремније наставнике, те тиме да

1 > РРУНИРИИИР РУТ В–"ЖЊ"РеЕР СТ

Бек“ ах оваа аса овас, _