Годишњица Николе Чупића
316 ГОДИШЊИЦА з ; 8
он из свега срца рад, да спречи оно, што је ускоро постало жалосном јавом и што и данас, као тешка мора, притискује српске груди: „За чудо, изгледа као иронија историје, као наказа људске и међународне правде у најнапреднијем веку хришћанства и цивилизације! Великима и од векова срећним народима слободно је и на вољу остављено, да се уједине и удесе своју судбу како то њиховим народним, политичким и културним интересима годи. А јадним петвековним
борцима за слободу Јевропе и њене просвете то се,
не да. Извесна суседна, из ближе или из даље интересована сила има ту своју реч да каже, има ту своје ране да завија, ту накнаде за губитке на другој страни да тражи...')
ује ли могуће, да се још и сада мисли и ради о томе, како ће се делити наследство и одело мученика на крсту, како ће се Босна и Херцеговина ишчупати из заједнице Српства на Балканском полуострву г Зар није доста било као златна јабука о Бечком Конгресу у 1815. год. за Аустрију добивена Далмација 2 Зар није и сувише грех и стид, што је у исто доба, без узрока, од црногорских руку истргнута Бока Которска, коју је владика Петар [ као савезник Јевропе од Француза био освојио и с одобрењем тамошњег народа с Црном Гором сајузиог Зар није доста, што је знатан део нашега народа из средишта и срца наше старе царевине измамљен и расељен, небројено лута за одржање суседне хришћанске монархије крв своју лио, па опет се тамо увек као туђин и сироче сматрао, и у неком смислу од Српства одвојен остаог Зар познати правичност, љубав к напретку и оданост свима благодетима мира и цивилизације јевропске, што се све у српскога народа сјајним бојама види, није довољна гарантија Јевропи и силама за правду, ред и напредак, који и оне за словенске и хришћанске народе у Турској проглашују !< (Говор у књ. За просвету и слободу, 223—9294).
А неправду, коју је српском народу већ Русија учинила Санстефанским Уговором, а коју ће Берлински Уговор још суровије потврдити, ево како и са колико историјске ерудиције обележава и напада Бошко-
1) Ово ми истичемо.
БРИ" "РУТ"