Годишњица Николе Чупића

320 ГОДИШЊИЦА

Једанаест година доцније (1883.) изашла му је „Историја света за више разреде средњих школа. Део први стари век. Свеска 1. Преисториско доба“,

Као што се већ из самога натписа може видети, он овом књигом напушта првашњу своју намену, »за народ“, и намењујући је само вишим разредима средњих школа, мења основу и правац писања своје Историје света, тежећи још више научној опширности но и у напред поменутој другој књизи. И као што је остао на другој књизи своје првашње основе, тако није даље од ове прве књиге ишао ни на новој основи.

Тиме је уједно и завршио свој рад на систематском писању историје опште. Послови друге врсте, службени и књижевни, и његово вечито поболевање, на жалост, нису му допустили да до краја изведе свој план ни на првој ни на другој основи. |

Али његов рад на историјском пољу није био само у систематском писању историје опште. Из његова су пера и ове посебне расправе и монографије историјске:

Скупштински развитак и друштвени преображај у Енглеској 'Гласник Друштва Српске Словености ХУТ.);

Мемоари проте Матије Ненадовића, ошпирна рецен“ зија Бошковићева у Новаковићевој Вили за 1867., стр. 577. 608. и 618.); |

Предлог Српском Ученом Друштву о издању научног речника на сриско-хрватском и бугарском језику |у 35,

Гласнику Српског Ученог Друштва и у подлистку Орп-

ских Новина за 1871., а одатле засебно одшлампан 17 стр. 21). И ако овај предлог није остварен, ипак он сведочи о Бошковићевим ширим културним и политичким концепцијама, које свакојако стоје изнад уских, сепаратистичких — појединих јужно-словенских народа.

Историја. света и природне науке. (Приступно предавање у Вел. Школи. Беч 1875.);

Слике из времена реформације (прво у Годишњици [и УШ, а за тим засебно 1885.) културно-историјска монографија, чије су прве стране посвећене спомену Ћирила и Методија. Ту није пропустио да одбрани свој народ од неправде, коју му је учинио Борграв, негдашњи белгијски посланик у Београду, у својој студији о цару Душану, тврдећи да је узрок наглој пропасти негда силне, старе српске државе: што српски народ

43 | ·

4 ] |

МУ

“4