Годишњица Николе Чупића

392 ГОДИШЊИЦА

За Бошковићев стил меже се рећи да је племенит: израз ретке хармоније племенита срца, оштрога разума и дубоког ума. Већ из напред наведених навода из његових књижевних послова може се опазити: како чисто бије јара топлога осећања и провиди се ведра душа, која јасно схвата прошлост, види садашњост и догледа будућност. Све се то може видети из његових списа, па и из оних навода, које смо напред навели. Јер, већ у њима, не могу се превидети његова радо употребљавана реторска питања, вешто склопљени периоди и реченични низови, који, и ако су често дуги, ипак им је веза јасна, а ток природан и лак; они су веран отисак јасних и складно сложених мисаоних целина његових. Реченице у тим периолима и низовима састављене су из одабраних речи, које је Бошковић у писању, као и у усменом говору пажљиво одабирао и вешто слагао. Тога ради је и у живом говору често застајкивао, чисто замуцкивао, само да добије времена за згодне и одабране речи, и њихов слог.

Од ране младости слабога здравља, али снажне воље, својим богоданим даром, Бошковић се припремио, и у школи и самоучки, за позив одличнога државника, публицисте и научника. Као са здрављем, тако и са материјалним стањем вечито кубурећи и борећи се са неповољним му струјама унутрашњег и спољашњег живота народног, — ипак је,као „идеално поштен човек племенитога срца, које је имало искреног саучешћа у у свачијој невољи“, ) кад год му се дала прилика, стизао само добра да чини.

Искреном и топлом љубављу обимајући своју најближу породицу и даљу родбину, свој завичај, своју отаџбину и све Српство, он је ту своју љубав потврђивао и делима службеним, политичким и књижевним. Зато ће му сви ти кругови очувати трајан спомен, а најтрајнији, управо вечити, остаће му у српској књижевности, као искреног, слободоумног борца за народна права и слободу, и унутрашњу и спољну, — одличнога писца, публицисте и научника, историка.

2). јануара 1908. У Београду. Момчило: Иванић.

1) Др. Вл. Борђевића Говор у напред иоменутом броју Штампе.

|