Годишњица Николе Чупића

330 ГОДИШЊИЦА

Овако обилат, и ако у главном стручан, књижевни рад заслужује нарочиту пажњу и особит избор за нова издања, првенствено од стране Генерал-штаба, као наследника његове богате књижнице.

Поред тих књижевних радова држао је говоре и беседе официрима, говорио посмртне речи и писао некрологе.

Почев од 1861. године па до 1908. године водио забелешке о својим радњама, догађајима и утисцима. Нарочито је брижљиво водио забелешке о првом и другом свом министровању, гувернерству и мисији код

рускога Цара. Све ове забелешке остале су му у ру-

копису, и имало би вредности објавити их штампом.

За свеколики свој рад био је одликован свим редом српским одличјима, као и многим, високим страним, а за своје књижевне, научне послове чланствима разних друштава: за почасног члана Српског Лекарског Друштва 1873. (28. октобра); за редовног члана Срп. Уч. Друштва 1875.; за правог члана Српске Краљ. Академије 1899., за члана Одбора Чупићеве Задужбине 1904., итд.

„Ђенерал Мишковић био је у опште тихе нарави, мирољубив, скроман и врло тачан. У сваком свом послу посве вредан, брижљив, смишљен, савестан и енергичан.

„Пре но што би се на што одлучио, увек је прво свестрано испитао узроке и последице, па када се једном одлучио, био је истрајан до краја. Уопште био је пун такта у понашању, говору и оцењивању. Посве пажљив према старијима и равнима, а нарочито справедљив према млађима, али је у вршењу дужности био

строг, како према себи тако и према потчињенима. ; .

Није се рђаво о коме изражавао нити имао обичај огозарања.

„Био је добар економ у опште, али за време министровања издашан, када је што за спрему војске потребно било.

» Особито је био нежан супруг и искрен друг, поуздан пријатељ, човек добра и племенита срца, који је увек био готов, да се за праведну ствар заузме и да у невољи помогне“. („Некролог ђенерала Јована Милшковића академика написао Св. Н. р.ђ. п. — прештам-

ГРАЦ",

|