Годишњица Николе Чупића

ПЕДАГОШКИ КЊИЖЕВНИ РАД М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА о

Завршујући ову годину Милићевић вели: »У садашњем људском језику ваљда и нема веће речи и ширега појма, него што је реч: народно васпитање. Кад се врши како ваља, васпитање је друго човеково рођење, после кога тек постаје он оно што га чини потпуним, правим човеком, што га подиже тако висого изнад свакога живога створа на земљи.....

„Народни учитељи могу бити сами себи спас само ако својски приону за рад и за учење. Све је друго тек зачин. Једина је помоћ — образовање учитеља... То нека нам је, браћо учитељи тврда српска вера, коју задајемо себи пред свештеним сенкама наших крата а еа+ %

Година 1870 је још пунија. У њој су ови главнији чланци: „Педагогијске поуке“ у целој години, „Помаже ли умни развитак моралном васпитању“ по Острогорскоме у девет бројева, „Моралне навике“ по истоме у !2 бројева, „Писмени састави и беседа у на= родној школи“ од Ст. Новаковића у девет бројева „Благост је јача од жестине а љубав је силнија од силе“, „Што васпитање не може да уради“, Школска Хигијена«“ у девет бројева, „Права наука у васпитању“, „Како треба предавати закон божји у народним школама“, „Стварна настава“, » О васпитању женскиња“ од В. Бакића, „Певање у народној школи“ у четири броја, „Како су постала и усавршавала се слова“, „Шта не достаје данас школској настави“ и т. д. И ове је године Комисија за школе продужавала свој рад и њен предлог закона о уређењу учитељске школе постао је закон; Стева је продужио своја практична предавања на београдском збору; рађено је на учитељским 360ровима у унутрашњости и отварани су нови; отваране су недељне и празничне школе; осниване су школске књижнице, и Милићевић је сав тај културни и просветни покрет објављивао у својој „Школи«“ и потпомагао га. А на крају ове године вели: „Гемељитост сваке државе јемачно је у њезиној моралној снази, а снага долази од васпитања. С тога је васпитање најважнији и најсветији људски рад, којим треба да се бави како сваки отац за своју децу, тако и свака управа за свој народ“.