Годишњица Николе Чупића

8 ; ГОДИШЊИЦА

У „пријави“ вели:

„Биће скоро десет година како имам пријатну дужност да походим школе по Србији.

Тим путовањем стекао сам познаника од Дрине до Тимока и од Дунава до Рашке и до Увца. То ми је благо мимо блага овога света.

Осем тога, походио сам и впдео готово сва места која је залила крв ослободилаца ове земље, или на којима се извршило друго какво славно народно дело. А то је опет тековина, којој цену одређују и ум и срце унаточ.

Али ме понајвише повлачаху на те путове она јатанца мале, веселе дечице. прикупљене око вас, пријатељи учитељи, да се напоје знањем и врлином под слеменом ваше учионице.

Велика важност учитељскога рада истављала ми је, кад сам се год виђао с вама, прилику и потребу да се разговарамо о овој или оној тегоби, на коју се наилази кад се ради у школи.

Ове поуке, које сам тако давао у различито време на различитим местима, према различитим потребама, ево сад прикупих и поставих у ред да се лакше могу наћи и схватити, и наменивши их онима којима могу да буду највише од користи, упућујем их свакоме, коме је дао Бог срећу да врши и разумева велики васпитачки рад“.

„Педагогијске Поуке“ су подељене у пет одељака који немају својих назива, У првом одељку говори се о овоме: [ „Шта да чини учитељ те да утемељи своју моралну власт над децом и да их приволи себи и зада им вере у се“; П „Осећање религиозно и чиме се то осећање може да изазове и да одржи у школи«“; Ш „Дужности: шта су оне и какве су, и дужности спроћу Бога“; ГУ „Дужности спроћу ближњега и осећање части и поноситости«“; У „Дужности спроћу других људи: синовља љубав и дужпости спроћу породице“; МГ „Послушност«“ ; УП „Човечност, пријатељство, услужност и уљудност«; УП! „Дужности спроћу отаџбине«“; 1Х „Свакидашње навике, које могу да учине, да се у школи држи чистоћа, да ђаци мотре на себе и да поштују сами себе“; Х „Неке хигијенске мере, и неке игре, којима треба ићи на руку у школама“; ХГ „Каштиге у школи и њихова природа“; иХП „Награде“. Ово би дакле биле неке ошште моралне, дидактичне и хигијенске поуке, а изложене су тако, да и садржином и обликом највише подсећају на Француске педагоге, особито на Ролена, којега писац највише и помиње.