Годишњица Николе Чупића

ДУБРОВАЧКА КОМЕДИЈА „ЈЕРКО ШКРИПАЛО“ 331

је то његова мисао и била) уђе у „кониц [у чему се носи коминај«“ а наредио је да се у„кониц“ однесе у „запостатице (жена настојникова, јамачно Ката Јагода)“. Носач носи, али му се чини врло тешко, и једва чека, да га баци. У то Пера, која је „спијавала кроз торту (2) од пода« и разумела превару, излети пред носача п Прхуна, који надгледа и соколи овога, да спусте „кониц«“. Спусте га, управо тресну њим тако да Јерко. зајаукне и јави се отуд. Настаје свађа као у другом чину (Ш, 8). Свађа се настави и кад јаве да су затекли Милету пудара и Милицу заједпо, управо она се пооштри услед тога. Пера тек сад викне; уто су од тебе научили; уз каква мештра |учитељ) што је, таку школу уче; од чеса куто, од тега и ручица; ако не пушташ те дезертине (мисли на неваљале жене) и не одречеш се тега живота, чинићу да се по свем Дубровнику говори што сам ја, што си ти“. А Јерко јој одговори: „докле ти не пушташ кондурице (служавка) и резеренде рофијане, с којијем си расула сву кућу и све имање, нећу се оставит од аманаца“. Пера, којој је стало до мира у кући, то једва дочека и одмах предложи помирење: у»ја ћу пустит кондурице а ти пусти дезертине, и ко кому узмањка од ријечи, да се један другому сподеста за живота и запише све своје имање“. Јерко такође пристане: „по душу моју, контен сам (пристајемј“, и свађа њихова, која и јесте главно у комедији, тиме заврши (ШП, 8). Сад само остаје Саламунова ствар да се реши (Марова, рекли смо, није свршена). Поплашен од тамнице и тортуре, Саламун по Прхуну шаље Јерку „карту бјанку (бео лист, пуномоћије) да га овај „облега (обавеже) колико хоће, а да га пусти“. Јерко хоће да начини признаницу на „Фисепјо хесћи (двеста дуката)“, али, на предлог Прхуна који се однекуд сажали, напише је на стотину. Тако Саламун плати цео трошак око свађе. Комедија завршава Јерковим предлогом да Прхун „зачне једну пјесан“ а Јерко ће и његова „лијепа Пере“ „известит коло“. Прхун завршава: „ми доспјемо (довршити), ако вам (окрећући се публици) није била угодна, а ви шакетате (7).