Годишњица Николе Чупића

340 ГОДИШЊИЦА

другога српскога устанка (1804 дО 1815) растерани П калуђери из Светога Јована, и тада су Турци палили оба манастира, те су све старинске ћелије и конаци изгорели. Веле, да је и доцније ту по који калуђер живео од времена на време, па је бегао, а сад нема никога, него околни нар л чува манастире и манастирска имања, а свештеник села Јашуња, сада поп Јован С. Димитријевић, родом из Ранилуга, у Гњиланској Кази Косовскога Вилајета, служи о већим.празницима у црквама тих манастира п чува с туторима манастирско имање.

Мушки манастир Свети Јован

Манастир се овај зове и јашуњски, јер се више манастира почиње звати Јашуња она речица што потече озго повише женскога манастира са извора Високе Чешме, а после састава с Белом Реком, која протече с југоисточне стране и поред места (развалине) Граца, те се обе те водице састану између мушкога и женскога манастира, па се одатле та вода зове река Јашуња. Одмах испод манастира доле низ реку постојало је и село Јашуња, веле, од седам кућа на садашњем месту Селишту где су сада воденице, па се пре 90 година то село спустило доле на ниже низ реку ка селу Злокућану, и сада се то село Јашуња умножило и задружне куће изделиле, те има на 70 кућа. У селу постоји сада школа, судница и на путу селска гостионица. “

Кад се приђе манастиру спазе се кроз граничеву шуму прво манастирски конаци, а кад се дође у манастир и уђе у двориште, онда се види и црква, јер је ова ограђена повисоким зидом свуд унаоколо у прошломе веку за време Турака. Унутра у порти с десне стране има једна кућица са доксатом, а слеве стране

8 Кад шитате сељака: Куда ћеш Одговара: ће иду у Јншуњу. А где си био Бија сам у Јашуњу. Како се зове ово село Вика се Јашуња. Чије је ово поље Јашуњско. А овај манастир Јашуњски, па чиј је, али долазив и. грађани (Лесковчани) 7 манастир на сабор.

Причају сељани да се село Јашуња раселило озго из Селишта и удалило се доле ниже од манастира зато, што је било близу и скоро на манастирском земљишту, те неје успевало и људи се побољевали често, па су мислили да их не трџи светиња у близини манастира.