Годишњица Николе Чупића

346 ГОДИШЊИЦА

стов у престолу. Богородица држи у левој руци развијену хартију на којој пише позната изрека: примн меоленте раве скос....., а десном руком показује калуђерици ктиторки небеснога судију Христа.

Одмах до Богородице лик је калуђерице Ксеније, која држи цркву у рукама, а ниже ње у мањем 06лику насликане су још три калуђерице све у црном калуђеричком оделу. Калуђерица се Ксенија обраћа погледом Богородици, а ова јој показује руком Христа.

Око главе Ксеније пише: Кхенна ктнторнуа скетлго сего храма. '

Натписи. И у овој су цркви сачувана два натписа, један стари крајем петнаестога века од 1499 године, а други скорашњи из деветнаестога века, од 18568 год“

Старински је натпис са испреплетаним лепим словима и титлованим (скраћеним) речима, а написан је на зиду више врата кад се из припрате улазп у храм, онде где су п ликови калуђерица. Преписао сам га онако као што је на црквеном зиду : (види натпис на стр. 347).

Акад се у овом натпису расплету слова, испишу у реду и речи издвоје, чита се овако:

+ (Н)хљволеннемњ оца н поспешеннемњ стила 1 слврршеннемћ светаго даха, сљуда се ст свете храмћ преунстне књкеденна трвдомњ н потлштаннемњ фраве божне монахне Кхенне сњ тое монахнамн калогернцами Теофоно, Мартопо, Марнеоо. вњ лето 1. Н. месеца соктокрит 1. ДА.

То је натпис ради којега сам и походио овај нскадашњи женски манастир. Натпис је лепо очуван и данас разговетан и читак. У њему се тврдп да је црква сазидана 1499 године (7008—5509—1499)."

9 Године бројане и записиване од Адама („од створења света“) које се обично налазе у нашој старој књижевности, преводе се на садашње, бројање година од рођења Христова кад се од те Адамове године одузме број 5508 ако је та Адамова година забележена у времену од првога јануара до краја августа; а ако је забележена у времену од првога септембра До краја декембра, тада се одузима од Адамове годмне број 5509, као што је случај у овоме натпису. (Гласник Срп. Учен Друштва књ. ХИ, стр. 677).

Опоменуо сам у почетку да је овај натпис објавио М. Ђ. Милићевић у својој Краљевини Србији стр.27 п 28, али је нетачно преписан, па је тако погрешан унет и у дело Љ. Стојановића Стари српски записи и натпцси књ. [, стр. 166. Не само да су чињене ортографске погрешке при преписивању,

него су и поједине речи погрешно прочитане и друге бедежене што не постоје у натпису, а највећа је погрешка учињена у прелисаној години. Место

ја је преписана година 7008 68. и) као што је на црквеном зиду, она је погрешно преписана 7050 (з. н)! Та је погрешка могла доћи отуда што преписач који је послао Милићевићу натпис неје разликовао старо српско н (и) које у бројевима значи осам, од старога н (н) које опет значи у бројевима 50.