Годишњица Николе Чупића

356 ГОДИШЊИЦА

ћу молити цара да ми дозволи да се потурчим и да ми помогне да подигнем џамију у Лесковцу.

У тим мислима и страховању стигну оба брата у Стамбол, и кад су изишли пред цара познали су у њему онога дервита, па још у оној зајуни и плашњи почели казивати цару оне своје жеље. Веле, да је цар одвраћао Илију од своје намере, алп он у својој забуни и страху остао је при својој жељи. Тако цар богато дарује Јована и да му Ферман да подиже цркву, а Илији надене турско име Алија и да му пара да подигне џамију. Доскоро је, веле, постојала та Алијина џамија у. Лесковцу.

Јован пак кад се вратио у своје село Пертате тражио је погодно место за цркву и нашао га у јашуњској шуми. Ту је начинио цркву Светога Јована и око ње подигао манастир, па се и сам ту закалуђерио, добивши калуђерско име Јанићије.

Пеки опет причају, да је Јован најпре начинио цркву на путу до села Пертата, јер и данас постоје црквене развалине на томе месту, веле, исте величине као што је Јашуњски Манастир, па се по том неким чудним начином та црква преместила — прелетела у јашуњску шуму!

Садашњи јашуњски парохијски свештеник, помињани поп Јован, већ је 20 година у Јашуњи, и он је, вели, слушао од старих људи да је пертатски бег узимао десетак од имања Јашуњскога манастира дуго време, сматрајући по неком Ферману, да је и тај манастир припадао Пертаћанима

5. Трпеза. О женском Манастиру Свете Богородице, у близини мушкога Манастира Светога Јована, не прича се толико, само је у народном сећању остало да су у

18 У овим народним причама хоће нешто да се каже о неком мучном народном стању у погледу цркве и вере у опште око Лесковца за време турске силе и владавине. А што се тиче постанка Јашуњскога Манастира Светога Јована, види се јасно из натписа у цркви да је постао 1517 године за време цара Селима Т, и да је живописан 1524 године за време цара Сулимана (Сулејмана [). Али може се сматрати да је тада овај манастир зидан на старинским црквеним рушевинама, јер су Турци, као што се зна, тешко допуштали зидање цркава на новим местима, него и кад су по који пут дозвољавали, то је било само на старим разрушеним црквама, код пцрквишта и црквина.