Годишњица Николе Чупића
16 ГОДИШЊИЦА
теље и читаоце са српским земљама и приликама у њима него са самим радом у школи.
Миливоје је родом из Доброг Дола и још рано је остао без оца и мајке, те је бригу о њему и његовом школовању водио његов стриц Никола Боровић. У првом
· своме писму чики Миливоје описује Београд, у који је
,
стигао с кириџијама и који је онда био још турски, описује тколу своју и ђаке, како се уписао па изишао на Калемегдан и гледао град и Турке у њему а по том обишао цео Београд. Причајући му за тим о школи својој Миливоје вели: „Често ми се чинило као да ученици отимљу од неких својих наставника оно знање, што у школи црџпу, а наставници ти опет, изгледа ми, као да под морање уче ту децу! У школи, овој тобожњој слици породице, ништа нема породично.. Тек се по који професор одваја од тога, и показује према ђацима више сродства и више неке милоште«... За тим прича о ђацима који седе код професора и како они преко њих сазнају шта се у кућама њиним говори о њима; како је био неки млад професор, који је ђацима говорио ви, а директор га за то узео на одговор; како је један рекао да ће у бању, па му јединице морају донети бар 50 дуката; како је једнога ухватила, жена за подвољак па га питала од чега му јето, а он рекао, од јединица; како има професора, који грде ђаке издевајући им разна имена а задају одавде довде а на испиту пропуштају и оне који ништа не знају итд. Писмо износи 99 штампаних страна и обухватило је све време школовања у гимназији до последње године у Лицеуму. Писао га је дакле лицејац, а не Миливоје гимназиста, по доласку у Београд. Зато јец стил висок и научнички, а не ђачки, и зато је мало неприродно, да Миливоје десет година не пише чики своме ништа, а једанаесте да се враћа десет година назад и описује му свој пут и долазак у Београд. Чика му одговара на ово писмо и тражи да му исприча, о школовању своме у Лицеуму, у који се он много узда а и боји га се, јер „он може бити врело знања, светионица труда и трудбеника, светлиља у општој помрчини од незнања; а може се претворити у расадник незнања, охолости и прекомерне жудње, што све скупа горчи живот појединцу, а оназађује живот на-