Годишњица Николе Чупића

34 ГОДИШЊИЦА

описе земаља и места, приказивао обичаје и нарави њихова становништва, бројно њихово стање, приче и скаске, пружајући тако богат материјал за познавање дотичних земаља. Тако је постало његово велико дело у десет књига, пуно драгоцених података али пуно и великих мана. Једна од највећих је да Евлија по источном обичају и сувише много претерује. Описује ли нпр. изглед једнога места на вису, онда се код њега тај вис диже небу под облаке; говори ли о стаповништву и броју кућа појединих места, он онда обично претера. Поред тога изгледа да је Евлија на путовању побркао који пут своје белешке, због чега који путу његову причању долази до бесмислица. Узме ли се на, ум да се путопис Евлијин није сачувао у оригиналу него у препису, није чудно онда што су код њега особна, имена често погрешно забележена. Многе називе могао је и Евлија рђаво забележити, али многе треба, приписати и преписивачу Евлијина дела.

За путопис Евлије Челебије зна се има већ више од шездесет година. Добар познавалац источнога света, Јосиф Хамер Пургштал, прибирајући градиво за своју историју османскога царства, наишао је на један рукопис, у коме Евлија Челебија описује Цариград и један део Мале Азије с Брусом. Како Евлија у том рукопису на почетку напомиње своја велика и далека путовања, а како даљи опис тога путовања Хамер нигде није нашао, мислио је, да је Евлију у даљем описивању тога пута смрт спречила. За то је, не трагајући марљивије за рукописима Евлијина путописа, издао у енглеском преводу нађени одломак Евлијина путописа, који је само почетак великога Евлијина дела").

Педесет година после појаве Евлијина путописа у енглеском преводу наишли су у Искидару (Скутари) међу рукописима у библиотеци Пертев паше, на целокупан Евлијин путопис, који је распоређен на десет књига. Већ идуће 1897 публиковао је уредник Игдама Ахмед Џевдет ефенди прве две књиге, дакле оне, које је публиковао и Хамер у енглеском преводу. У брзо по том изашла је Ш, ТУ и У књига, а публикацију У! књиге помогла је Мађарска Академија Наука.

1) Хаггабуе ОР бгауејв ја Епгоре, Аз апа Абчса т бће зеуелеетћ сепбигу. Тгапзјавед Фгот #ће бигказћ ђу Јозерћ уоп Нашшег. Гопдоп 1846.