Годишњица Николе Чупића

ПУТОВАЊЕ ЕВЛИЈЕ ЧЕЛЕБИЈЕ 39

Гацког Поља, а даље његово путовање у Гацко, Благај, Почитељ, Габелу, Мостар и Бељину не прпошпћујемо, јер га читалац може наћи у Гласнику Музеја у преводу Сејфудина.

Када је с пролећа 1664 Никола Зрињски порушио мост код Осека и опсео знатну турску позицију Кањижу, појурио је велики везир у правцу према Кањижи, да је ослободи опсаде. Ослободивши Кањижу, кренуо је Ћуприлић према Повом Граду да га заузме. На добивен глас да је ратовање опет почело, пожурио се Евлија из Херцеговине, да се придружи Ћуприлићевој војсци. Преко Коњица ударио је на Сарајево, а одатле на Зворник, Козлук, Бјељину и Рачу. Из Раче га је водио пут на Моровић, на варош Немсе, на реци Босуту, а одатле на Товарник, Сотин, Вуковар и Осек. Дошавши у Осек, сазнао је да је везир Ћуприлић већ отишао с војском Кањижи у помоћ, те је и он кренуо онамо. На том путу прошао је Евлија кроз Валпово, Шиклош и Сигет, описујући особито живим бојама заузеће Сигета 8. септембра 1566, и то, како каже, по причању свога оца, који се тада налазио у непосредној бизини Сулејмана П, што међутим не изгледа веројетно. Пошто је испричао како је Ћуприлић ослободио Кањижу, прелази Евлија на опис града, истакнувши да му је становништво бошњачко. Испод Кањиже кренуо је Ћуприлић према Новом Граду да га заузме. За време опсаде града, упутио је велики везир сина татарскога кана, да с једним одредом војске пустоши непријатељске крајеве. Томе одреду придружио се и Евлија жељан знања али и пљачке. На том путу доспео је Евлија у непосредну близину Загреба, описавши га само лелимично.

о