Годишњица Николе Чупића

___~ Из Србије Кнеза Милоша. 81 | у варошима се спротиња хранлла као и по селима. И имућни су људи, обичних дана, били скромни у јелу; само су е празнацима правили раскошне оброке са врло различитим, мешовитим, источњачким пл нашим, јеловником (кисела чорба, ђувеч, сарма, подварак, ћевап, печење, ћуфте, папазјанија, па" нрикаш, гибаница, сутлајаш, баклава, татлија и тако даље). Трпеза Кнез Милоша и његове браће бпла је и обичних дана доста обилата и разнолика.) Богатија људи п чановници пмали су увек овчег меса на касапницама. Говеђег п свањског меса имали су само с времена на време. Телећшну су Београђани морали набављата у Земуну, јер се у Србија телад није клала. Преко зиме јело се конзервирано месо и сландна, а у посне дане конзервлрана рлба.2)

И по селима пл по варошима бвало је много воћа, те се јело и свеже и осушено пшли пначе конзервирано.з)

Европска су јела још у читавој земљи бола непозната.) У познатој Стеријиној комедија „Београд некад п сад“ овакав се разговор води између једче старшнске жене ш њене европеизиране унуке: „Шта је овог“ пата баба. — „Кафа“, одговара унука — „Како када2 Жута.“ — „С млеком“. — „Ко пије кафу с млекоз. Млеко се пије само.... Не могу та, ћерко, него дај ми кафу, ако хоћеш“.5) Димитрије Давидовић се често опомињао и прачао „колики је смех проузроковало ју Крагујевцуј и какво је чудо чањено, кад су чули да он у кафу млеко

у М,. Ђ Милићеваћ, Кнез Малош у прачама, Нова збпрка. Београд 1990, стр. 22—23; ЋЂ; Магарашезпћ, путовање по Србија у !827 години. Панчево, стр. 12.

2) 21 новембра 1830 шаље Сама Милоеављевић, Паштрмац, ва Пожаревца у Крагујевац „једам ча ма затопљениог куваног меса с један чабар сланине“. (Држ. Арх, К. К., Мах. Крагујевачка 1820). 13 јуна 1824 шаље иг Пореча Вуле Гавршловић Кнезу Милошу „у две фучије рибе“ за Петров Пост. 15 децедбра 1326 шаље му кечиге „у једној фучија.“ (Држ. Арх. К. К., Нах Пожаревачка 1824 и 1826). 2 новембра 1831 шаље му Стефан јефтић из Пожаревна „100 ока моруне, 190 јесетре и у фучији 20 ока ајвара, 4 сува батока“ (Држ. Арх, К. К., Мах. Пожарсвачка 1831).

гу Вук. С. Караџић, Дапица га 1827, 104. 23 октобра 1822 јазља јеваз Обречовић Киозу Малошу кахо „Крупа (жена јовапова) од љевинога рукоделија једну чашу сладкога Бами пошиље..“ (Др, Арх, К. К, јовап Обремовић 1872 |

4) Сретва Л. П. 280.

5) Ј. С. Поповшћ, Погоршваа Дала, 19. Београд 1858, стр. 7.