Годишњица Николе Чупића

Р У А У, Ме

| и љ

, /

пи“

УУ ,

АД ЛИ а ИД и и РТ : И ДРУМ рам ти ми Ва и И | Му) този " 5 / МУ

104 ВУ Годишњица њему је у главноме и склопљен савез балканских државица против Турске; у њему је наређена мобилизација војске; у њему извршена објава рата; у њему су извршене и све припреме за рат; у њему су били многобројни страни изасланици и дописници, који су дошли да лично присуствују томе страшноме и неравном судару на Балкану и да подносе тачне извештаје својим владама или својим редакцијама. И тада су и Београд и Србија постали чувени и виђени.

Београд је тада био цео, непорушен, те је у њему било доста места и за странце, и по хотелима и по приватним становима, и за домаће. |

А кад је настао рат и почели рањеници да долазе, онда је у Београду било и највише места за болнице. И ако је болница било и по унутрашњости, нарочито већим местима ближе бојиштима, опет их је највише било у Београду. Све касарне, све болнице и грађанске и војне, све школе и средње и основне па и многе приватне, и куће и школе, биле су употребљене за болнице. Тако их је тада било око двадесет. И, пошто је, у њима и ред и нега и храна и сама лекарска помоћ, нарочито за теже рањенике и болеснике била боља него у онима по унутрашњости, то су се сви грабили за Београд, и сваки је био блажен кад је чуо да иде у Београд. У Београду се највише показивала и приватна иницијатива и у нези болесника по болницама и у доношењу понуда. Одмах после славне Кумановске битке свак је у позадини сматрао не за дужност него за праву срећу да учини штогод нашим херојима, који су били несрећни да их дохвати непријатељско тане или парче гранате или шрапнела, а срећни да изнесу главу своју. Одушевљење је било неописано, неисказано, невиђено. Београд је и по овоме достојно представљао престоницу.

А кад је после Брегалнице наступио рат с Бугарском, онда се гинуло много више, па је и рањеника било много више, те отуда и болница много више. У самоме Београду број се њихов попео на 38/

Оно дивно одушевљење, оно јединствено пожртвовање у свега становништва београдскога трајало је у главноме и даље. Нико се није устезао него се поносио да своју кућу уступи за болницу или какво одељење њено; нико се није нимало устезао, да свој последњи слободни кревет да болници; многи