Годишњица Николе Чупића

108 15 Годишњица

П

Сасвим је другојаче било у Београду у другом, управо нама трећем великом јевропском рату.

Онда Београд није био престоница. Онда је Београд био_ пуст. На самој граници према Аустро-Угарској, он је био из- | ложен првом налету непријатељевом, првим не само топовским него и пушчаним мецима. Зато се прво иселила из њега престоница : двор и сва министарства. За тим се селило и оно. што је било у вези с министарствима, па је после помало почело да се исељава и становништво његово, имућније и оно ближе Сави и Дунаву. Крајеви поред Саве: Савамала и сав крај поред топчидерског Друма испражњени су одмах првих дана по „објави“ рата.

И ако се Београд сам није бранио, али су позади њега и око њега били јаки положаји, који су бранили не само Београд, него и непријатељу прелаз преко Саве и Дунава и упад у Србију. Зато, је непријатељ узимао, да се брани сам Београд те даје имао право да га бомбардује. Зато је сипао на њега и на град и наварош саму, колико је хтео и топовских и пушчаних метака и то у свако доба дана: и дању и ноћу, и пре и после подне, и пре поноћи и после поноћи... И ко је остао у њему никад није био миран од њиних граната и шрапнела. Нигде није смела да се види већа гомилица људи: одмах пуца топ и ето ти граната или шрапнела, да их растера. У таквим приликама и саобрађај је био отежан и сведен на минимум. Пијаце су највише само почињале да раде, па се затварале, а свет,и купцим продавци, бежао, захваљујећи Богу што је само изнео читаву главу; и долазио кући често без ничега. Донекле је барем железница радила те одржавала везу с унутрашњошћу Србије, те по штошта доносила, а много више односила. Али су после и на возове почели да пуцају, те они нису могли да долазе до станице, него само до Топчидера. А доцније су их и ту пронашли и почели да пуцају на њих, те су долазили само до Раковице, а још доцније само до Ресника. Зато су избеглице све морале да иду Крагујевачким Друмом, преко Торлака и Бањице. А нешто је само ишло и Смедеревским Друмом; само не Топчидерским...

Дакле Београд је у другом рату био у главноме пуста, празна, мртва варош, погранична, изложена свима ужасима рата, с оно мало беднога заосталога становништва, већином