Годишњица Николе Чупића

110 25 _ Годишњица не само свих тековина овога последњега рата, него и свих ранијих тековина од Карађорђа и Милоша од почетка ослобођења и да се одрече своје независности; дакле кратко да се добровољно преда Аустро-Угарској. Данас се утврђује; да

оних, који су извршили атентат, учествовање официра и чиновника у превратничким смутњама; она је даље толерирала нездраву пропаганду у јавној настави и на послетку је толерирала све манифестације, које су код становника изазивале мржњу према Монархији и презирање према њеним установама.

То толерирање, за које је крива српска влада, постојало је

и у оном тренутку, када су догађаји од 15 јуна целом свету дока-

зали грозотне последице тога толерирања.

Из исказа злочиначких извршиоца атентата од 15 јуна јасно се види, да је сарајевско убиство припремљено у Београду, да су убице оружје и бомбе, којима су били наоружани, добили од српских официра и чиновника, који су припадали Народној Одбрани, и да су на паслетку српски погранични органи учинили, да се убице и њихово оружје пребаце у Босну.

Наведени ресултати истраге не дозвољавају царско-краљевској влади, да и даље остане у резервисаној трпљивости, у којој је годинами била према оним смутњама, којима је средиште било у Београду, и које су одатле преношене на земљиште аустро-угррске монархије. Ти догађаји стављају у дужност царско-краљевској влади, да учини крај овим смутњама, које представљају сталну опасност за мир Монархије.

Да би се тај циљ постигао, царско-краљевска влада принуђена је да од српске владе тражи једно званично уверење, да осуђује пропаганду против Аустрије т. |. да осуђује све оне тежње, чији је крајњи циљ да се од Аустро-Угарске монархије одузму територије, које њој припадају, и да се српска влада обавезује, да ће свима срествима угушивати ту злочиначку и терористичку пропаганду. а

Да би тој својој обавези дала свечан карактер, српска влада ће на првој страни званичних новина 13 јула донети следећу изјаву:

„Краљевско-српска влада осуђује пропаганду, која је управљена прошив Аустро-Угарске. т.). осуђује све оне струје, чији је циљ одвајање од Аустро-Угарске шеришорије, које њој ирипадају, пи сажаљева најискреније грозошне последице ших злочиначких радња.

Краљевско-сриска влада сажаљева, шшо су српски официрл пи чиновници узели учешћа у поменушој пропаганди и тиме довели у пишање пријашељске суседске односе, за које се сриска влада најсвечаније обавезала ношом од 18 марша 1909 2. да ће их гајиши.

Краљевско-српска влада, која осуђује сваку помисао и сваки покушај мгшања у судбину сшановника ма кога дела АустроУгарске, смашра за своју дужносш, да официре, чиновнике и цело сшановнишшво Краљевине Србије изрично опомене, да ће убудуће с крајњом строгошћу поступаши према онима лицима, која би се