Годишњица Николе Чупића

УУ ;

____ Београд за време балканског и великог јевропског рата 117

вим послом на Саву или се појавио на Калемегдану. А ако

бисмо се где видели у већој гомилици, онда смо могли добити

и поздрав с Бежаније, као што је био случај јутрос веле на „Зеленом Венцу“. Одатле одемо на „Зелени Венац“, да видимо Мост на Сави, је ли истина порушен. И видесмо га лепо. Беше пало само једно платно с наше стране. И ту чусмо, да мало пре у мало није изгинула једна група људи, која је одавде гледала. Зато и нас растераше. А на Сави испод Моста до саме обале с њихове стране је стојала једна лађа (торпиљер 2 са два шлепа и белим заставама —- остаци од ноћашње борбе. |

Пушчана „борба“ је трајала целога дана на Сави. Уве они су пуцали на наше, а и наши жандарми, трећепозивци и комите њима нису остајали дужни. Наши су ишли још и даље: они су затворили „Швабе“ у њихове ровове, па им нису дали

· да се појаве, ни за храну ни нужду да сврше. И смејали се

Швабама шта раде по шанчевима!... А после подне чуло се и неколико топова, али по свој прилици са шрапнелским мецима, јер нигде нису оставили већа трага.

И ноћу, између среде 15 и четвртка 16 продужило се ово пуцање на Сави и из пушака и чуо се често и по неки топ. И ако ноћас није било ништа важније, опет изиђем сутра дан до Калемегдана и дођем опет само до „Грчке Краљице“.

"И ту се сад нађем сг. Т. Милишићем трговцем. Даље нам не

дадоше. Онда се вратимо у ул. Краља Петра (пређашњу Дубровачку) и сиђемо до Саб. Цркве. Али ту почеше поред нас да зује куршуми с оне стране Саве, и с тога брзо зађосмо у улицу која води на Варош-Капију, а одатле изиђемо до старе Беогр. Задруге и ту пред кафаном „Пролеће“ седнемо да попијемо по једну кафу. У моменту кад нам кафеџија донесе кафе, пуче топ на Бежаниској Коси и метак дозуја до Београда и распрште се у близини нашој, тамо негде око Нар. Банке. Брзо пописмо кафу и платисмо, па се уклонисмо одатле

и пођемо, а пуче други, и граната или шрапнел паде тамо

негде до Калемегдана. Док смо стигли до Вел. Пијаце, једна је пала пред Авакумовићевом кућом, друга пред зградом Монополске Управе, трећа пред „Тргов. Банком“ у згради старог хотела „Русија“ (стари Јамандија), четврта је ударила у Народну Библиотеку, а пета у Енгл. Посланство. Па онда почеше шрапнели да се'распрскавају до Вел. Пијаце, прво по ономе