Годишњица Николе Чупића

РИМА ДИМНЕ РУМИЈЕ О И АИ Ћ Ер С а ; Ма Ани 4

„ + 6 ; “5, 5' »"УАЕ х И Бр МАЊК Б4 у МР РА МИ

раба и сјајних победа, нападнута једновремено од три велике царевине и једне краљевине, би најзад савладана и прегажена, а становништво њено вргнуто на. најстрашније муке до истребљења. Од присутних на томе састанку чланова Одбора није тога дана никоме

ни на ум пасти могло, да ће четворица од тих људи, који су предано и ревносно служили српској просвети, оној просвети која је, по речима Николе Чупића, оштра као бојни мач, која може да погњави Турке, оној просвети која је ширила у Српском Народу свест и идеју о васкрсу Српске Државе и њене моћи, о идеји освећења Косова, у томе ратном пожару, и ако не на борбеним фронтовима, и ако у позадини, али извесно под теретом страшних прилика, лишени сваке неге и потребне помоћи, под теретом душевних болова за пропалом Отаџбином, положити животе своје, и не

дочекати поновни састанак Одбора, коме су били пре-

дано искрени, и у пословима његовим ревносни. Та четири наша друга, Господо Одборници, јесу: Стојан Новаковић, Љуб. Ковачевић, Момчило Иванић, чланови и Добра Ружић члан и председник Одбора.

Г. Г. Одборници, устанимо, одајмо им тиме почаст и изрецимо: Слава им и Бог да им душу прости!

Одборници су устали и с пијететом изговорили: Слава им и Бог да им душу прости! -

ПН.

Извештај о књижевном раду и имовном стању.

Књижевног рада за све време од последњег Од. састанка 31 јануара 1914. г. није било. Један чланак, г. Андре Гавриловића, професора, предат за наредну Рани и наставак чланка г. Ивана Иванића: О српским школама у Турској Царевини, уништили су непријатељски војници, који су по заузећу Београда ушли у моју кућу, развалили мој писаћи сто, однели из њега све што је било од вредности, а рукописе и те и моје с осталим хартијама уништили.