Годишњица Николе Чупића

ће МУ ЕМ а Ма О РАНИЈУ у

284 Годишњица ' +

сјак морају задовољити, односно забрана да се не смеју оте"рати са кућног прага.

Начин на који се гост дочекује необично нас потсећа на ритуални савез који примитиван човек чини са својим божанством; и, уопште, све што се том приликом дешава упућује нас на веровање да примитиван човек у госту гледа евентуалну теофанију. Наиме, обичаји се своде у главном на ово: 1) гост се уводи у кућу, и ту му се скине обућа и оперу ноге, 2) госту се приреди част, 3) госту се преко ноћи ставља на расплоожење каква жена из куће (упор. Зсећгадег н. н.м,, и нпр нашу народну причу о рођењу Сибињанин Јанка, в. Вук речн. 5. у.) Циљ нам је до. госта, који је — ко знаг можда божански гост, вежемо за себе, да задржимо његову моћ у кући (скидањем његове обуће! Обућа је символ снагеи власти: упор. нпр 1. Зсећенејомих, Рле Кеуггајзеће, Агсћ. |. Кепотопзм155. 18, 1915, 255), да с њим начинимо савез (преко јела које му пружамо!), да задржимо његову плодност. То су били разлози да се развије обичај гостопримства.

Божанство нам, дакле, може учинити посету створивши се гостом или просјаком (гост и просјак, на крају крајева, исто је, утолико што је и просјак гост) изненада кад хоће. Али осим тих нередовних посета има и редовних —- то је нпр случај о Богојављењу, о задушницама, (кад нам долазе демони предака, тапе5), даље, о крсном имену, и најзад, о Божићу то је полаженик. Због чега нам се тих дана божанство мора да јави, јасно је — божанство мора, о своме дану, бити присутно на гозби која се чини у његову част. То је основни принцип гошћења божанства, шеоксеније, која је позната свима народима.

Да је долазак полаженика одиста теофанија, види се јасно из начина на који се он дочекује 1) скидање обуће, 2) ручак на који се позива, 3) плодност, коју он дочарава (нпр ударањем у бадњак итд), и која се од њега изнуђава (измицање столице, да падне на под, огртање губером, [„Ако полаженик не седне, неће кокошке носити, а ако носе, јаја ће бити празна“, Арнаутов, стр. 16.), па онда посипање житом, и, најзад, принашање колача њему на жртву, итд). Имамо доказа још и у томе што се, поред полаженика човека јавља, паралелно, и полаженик животиња, и то божанска животиња — старински

4“ бо. “