Годишњица Николе Чупића

306 __ _____ Годишњица

(Српски Преглед, 1895., стр. 32—3) и из које је Ст. Новаковић штампао извесна регеста у својим Законским Споменицима српских држава средњега века, Београд 1912. није објављена за пуних двадесет година. Шта је толико уздржавало Ковачевића да задржи толико користан и потребан материјал није нам познато, али је несумњиво штета што је тако поступано.

Као издавач Ковачевић је био врло пажљив и опрезан и при изради Светостефанске Хрисовуље могао је чак да издржи с прилично успеха опасно поређење са г. Јагићем, што према таком прворазредном издавачу старих споменика није нимало ни обична, ни лака ствар. Натпис у Величанима, који је пре рђаво објављен био у дубровачком Горси и после с факсимилом од Ћ. Трухелке у Гласнику Зем. Музеја ТУ, 1892. (== УУ1азепзсћа еће Миће ипдеп аиз Возтшеп ипа дег Негсевомта ЈШ, 1895), протумачио је Љ. Ковачевић, на основу њему познатог материјала, у главном исто тако добро као и К. Јиречек, који је имао на расположењу дубровачку архивску грађу. У читању су чињене извесне грешке: мирљским место мирљскимњб; к3ћвница м. каченица, кћи м. кбчи, Драживозвића м. Драживолевика, — ни Јиречеково читање није беспрекорно али је веза лица тачно ухваћена и добро доведена у везу с другим изворима.

Ковачевић је објављивао и стране натписе. У Сшаринару ТУ, 1887., стр. 88—9, има један грчки натпис из хришћанског доба, нађен у Нишу, и читан доста добро и два римска, од којих је први из Чукленика, издат по препису, непотпуно читан, исто као и други из Губереваца. У грчком је погрешан само датум. (Ср. Споменик, ХХХУШ, 1900., стр. 29).

Од новијих списа издао је Ковачевић са добрим и исцрпним уводом красне Мемоаре проше Матије Ненадовића (С. К. Задруга, 9, 1893.) и Племе Кучи Марка Миљанова (Издање Задужбине И. М. Коларца, 1904.) са исто тако ваљаним предговором. | |

.

Владимир Ћоровић