Годишњица Николе Чупића

КА ма А пе ИРЦ виа МА РАЈЕ, У И С ни и ( ћ КА ДИК а И у ОИ У ОС ( . к ОЦЕ Па У ( ,

310 : Годишњица

~

Новаковић није знао за одмор. Никад он није осетио умора, а камо ли да му је подлегао. Он је био необично срећан и са здрављем и никад га каква ни дужа ни краћа | болест није спречавала у раду. И увек је узимао за расправљање најтеже ствари из наше историје и'науке о језику. И никад се није измакао ни пред каквим тегобама ни у службеним ни у књижевним пословима. Ваља само узети и видети (у »Годишњаку« Српске Краљ. Академије, ХХТУ, 1910) библиографију списа његових, пописаних његовом руком, па се уверити да је то био необично плодан писац и веома дубок мислилац, и чудити се, да је један човек могао у своме животу толико да напише поред осталога рада и у служби и ван службе. И што је год писао, чега се год латио, све је то рађено са свом збиљом и највећом пажљивошћу и темељитошћу. И кад бисмо из наше књижевности узели све оно, што је Новаковић урадио и написао, она би остала веома бледа, празна, штура и ненаучна. Све су најбоље и најозбиљније ствари, нарочито расправе по књижевним листовима од Новаковића. И читава генерација једна од добрих пола века васпитана је њима и у њима. Новаковићеви су радови саставни део душе њене.

Новаковић је почео да пише јошу 16 својој години, 1858, када се потписивао својим правим крштеним именом Косша, а својим књижевним именом, Сшојан, он се почео потписивати тек од 1862 године. Од то доба па све до дана смрти Новаковић је радио непрестано, беспрекидно и неуморно, без пауза и одмора и на књижевности и ван ове, у служби и по разним одборима.

Само у последње време су код Новаковића лекари били констатовали «артерију склерозу» и саветовали му да иде у бању Наухајм. И док је ишао у ову бању, њему је било добро, и то му ништа није сметало да буде плодан у књижевности као и пре. Али последњих година због ратова он није могао да иде у бању ову и болест је учинила своје: Новаковић јој је подлегао.

Једнога дана + Фебр. 1915 године у Среду ујутру у Нишу, где је био као народни посланик на Скупштини, он устане рано као увек и седне на канабе као обично и пошаље момка на пијацу да му купи што треба. Кад се