Годишњица Николе Чупића

316 Годишњиц пи

учио у Ззпадној Србији, у Чачку (месту свога рођења) и Ваљеву, гимназију у Београду и Карловцима, па је од 1873 до 1878 довршио своје студије на Университетима које је тада наша омладина радо похађала, у Цириху, Минхену, и Јени, као природњак, то јест у научној грани која је тада поглавито, и скоро искључиво, била омиљена међу омладином Кнежевине Србије.

Вративши се у домовину, он је почео уобичајену кариеру тадашње школоване младежи са Филозофскога Фа-

култета, постао је предавач, професор и директор гимна-.

зије, у Ужицу, Крагујевцу, и Зајечару; и као већина његових другова почео се бавити активном политиком. Године 1889 до 1901 био је народни посланик, и затим изабран за сеснатора. Од 1894 почињу политички догађаји да утичу немирно на његов живот; премештен у Градиште, био је одмах пенсионисан; затим по Чебинчевој афери, која пада у то доба, осуђен на две године и лишен пенсије. Враћен у службу 1897, отпуштен је одмах по томе по тадашњем вечитом < 76.

По атентату од 1898 био је опет осуђен на две године. С променом која је наишла године 1900, он је добио место у: Народној Библиотеци, где је остао до 1908; по доласку Карађорђевића, он је постављен за дворског библиотекара, исте године постао министар и државни саветник. уатови од 1876—1878 и 1885, који су га затекли на страни и у служби, оставили су и њега као и његове другове по страни; Велики Рат од 1911 још једном, последњи пут, ухватио је у свој вртлог и његов постојано немирни живот. Оставши 1915 године у Крушевцу, издржао је по Бруској афери у строгом непријатељском затвору два месеца. Пошто је у тој афери њих осам обешено, он је ослобођен, али само зато да буде интерниран у Нежидеру, где је годину и по дана прочамио; док због опасне 60лести, од које је четири месеца лежао у логорској болници, није враћен у Крушевац. Ту је дочекао ослобођење своје земље ; али натеран страшним бомбардовањем непријатељским да се склони у подрум, разболео се од назеба, који се — без лекара, лекова, и неге — претворио брзо у запаљење. плућа; и 13 октобра 1918, другог дана по осло-

| ' | | | |

УДЦРУ су“.