Годишњица Николе Чупића
о ее :77 22 Годишњица
би земљи без потребе нанео велике штете. Не изазивајући ни папе ни Мађара и не дајући ни сумње о својој склоности, да | учини по њиховој жељи, он је отклонио опасност унапред здређене казне и добио је могућности, да ствари у главном уреди сам. Направивши се, да му извесне верске појаве у земљи нису јасне, што је у. ствари једва могао бити случај, он је тражио обавештења и поуке и тако одузео противницима сваки разлог да против њега подузму оштре мере. И сва интервенција у тој ствари завршила се, место крви и прогона, којих је у суседству у то време било у знатној мери, једном легатском истрагом и вештим компромисом.
21. новембра 1202. упутио је папа Иноћентије 11 посланицу спљетском надбискупу Бернарду и свом капелану Ивану налажући им да изврше ову мисију: папа се обратио угарском краљу Емериху ради верских прилика у Босни, а овај је затражио од Кулина, да све јеретике изагна из земље запленивши им имања. Кулин је, извињавајући се (зетепрзит ехсизап5), одговорио, да он мисли, да су то католици, а не јеретици и да би он с тога послао неке самом папи, да тамо изложе своје веровање, па да их он или утврди у добром или одврати од злог. Он је чак молио, да папа пошаље неког свог поузданика у његову земљу, да тај испита и поучи и њега сама и његове људе. Папа је тај предлог примио и одредио за ту мисију капелана Ивана, а да би се ствар водила савршеније имао се придружити и надбискуп Бернард, као сусед боље познат са приликама. Они су имали поступати сит опита ритнате ас 501иснифпе и употребити све, да јеретике, ако их нађу и ови не хтедну одрећи се заблуда, учине безопасним по веру.)
Папиној одредби покорио се његов капелан и легат Иван де Каземарис и пошао је у Босну, не знамо зашто без надбискупа. Он је тамо провео истрагу и као њен резултат фиксирао је 8. априла 1203. на Болином Пољу овај акт.2) Приори
5 Рпр!. Хбог. П, стр. 14—5.
2) Т5., стр. 24—5. Превод пун код Рачког, Каа УП, стр. 139 и превод главних места код Милобара, стр. 513 (сеп. 0. стр. 53), у главном тачан, П. Младеновић Болино Поље с овим збором ставља као „Бијело Поље код Сутјеске“. Из прошлости босанске, Сарајево 1907., стр. 72. Болино = Билино Поље означавају у Зеници. Ср. о њему народну традицију Јавор, ХУШ, 1891., стр. 528; Босанска Вила, УП, 1892., стр. 167. Вито се као назив места спомиње у једној повељи 1244. у жупи Врхбосни, уз кате-