Годишњица Николе Чупића

7

3 "Судбина Вукове књиге „Милош Обреновић“ 4!

За доказ томе послужио се једним писмом Вуковим Христифору Обреновићу, сину Миланову, а синовцу Милошеву, који је био у Петрограду у тамошњем корпусу, с ким се Вук познао кад је био у Русији, и био с њим у преписци.

Христифор је јамачно од Германа дознао да Вук пише Историју, јер четири дана пре него што је Герман писао Марку да омете штампање, писао је он Вуку сасвим у другом правцу. Вели да је дознао да пише Историју данашње српске политике, и чуди се да му о томе ништа не јавља. Рад је помоћи му слањем грађе, јер налазећи се при двору цареву могао је „чути и разабрати о важњејцих материјалах и пунктах нињешњеј Сербској историји,“ и моли га да причека 2—3 месеца, док то скупи и по нарочитом човеку му пошље. Обећава платити му све трошкове око штампања, и моли га да му пошље бар једну „главу Историје славног оног народа по первому куриру који пође овамо, да видим само начало бесмертнаго вашег творенија.“ —

Вук му је одговорио (25 јан. 1822) дугачким писмом, у коме вели да не пише историју српске политике, већ историју нашега времена, „или управо од године 1791, од кад буна српска свој почетак има“. Изложивши горе наведене побуде које су га · нагнале да се тога посла лати, вели да му је ведма мило што му обећава послати грађу. Управо се томе и чуди, јер су Срби до сад слабо марили за оваке ствари, „већ ако кака такова звијезда и на наше небо дође од истока, откуд сунце и сав свијет обасјава!“ Шаље му по његовој жељи неколико параграфи и извињава се, што му не може послати више, јер нерадо и показује, а камо ли тако далеко шаље, своје радове пре него што се наштампају. „Или можете ви дати какоме пријатељу, да чита, па он преписати; или може ко украсти од вас или од вашега пријатеља па наштампати као своје, прије мене.“ (Као да је слутио да ће му рукопис заиста бити украден н наштампан!) Рад је, вели, још издати и збирку биографија знатних Срба, и као пример шаље му Станка Арамбашића. Моли га да му, између осталих књига, пошље што год је штампано о Кутузову и Чичагову, особито што се тиче турског рата; ако има наштампан трактат последњег мира турскога и рускога; и да наручи каквом добром молеру да му копира слику Карађорђеву, која се налази у Еремитажу, и да му је пошље. У концепту је било још: „зашто рад би био у првој