Годишњица Николе Чупића

58 Годишњица

(27 и 28) Библ. Листова (које је већ од Германа кнез примио) да види „шта и онамо учени људи“ о њему и о његовим „послвоима мисле и говоре“ (Преп. И. 580).

Истог дана“ писао је и Авраму Петронијевићу, који се тих дана вратио из Цариграда, где је био у српској депутацији. Жали му се: како су га непријатељи код Господара оцрнили и у немилост довели, и да би могао сам о томе правилно судити, моли га да у канцеларији прочита његова писма (од 1822 год. па даље), и видеће какву му је Герман неправду учинио. И пошто је изложио биографију Германову завршава: „Ја знам да је Господар још 1820 године познавши мало лажи“ Германове, ћео да га се избави, но Пини (руски конзул у Букурешту) се уплео, те није дао. Сад је вријеме да га се са. својом чашћу и славом избави, као што сам му ја писао у посљедњем писму. А да рекнемо да поред свију Германови лажи Господар воли њега него мене, опрет правда и чест Господара изискује, да ми одговори на посљедње писмо, и да ми пошље или атесташ или 4000 ф. сребра, које би ја с атестатом без икаке сумње добио. Да је Герман највећи Господарев љубимац, а да сам ја јоц у већој немилости, него што сам, опет би било правије и за Господара повољније и поштеније, да помогне мени у правди, него њему у лажи иу крађи. ја то 4000 ф. не би примио од Господара као накнаду моје штете, него за знак његове к мени милости, и одма би сам дошао тамо да му благодарим“. Моли га да о томе напомене Господару и да му каже како сам о томе мисли. (Преп. У, 396)

још је чекао шест недеља на одговор, па кад га није добио напише (22 априла) и преда Татишчеву одговор на“ Германову одбрану. Каже, да је још 4. јан. писао кнезу Милошу, и то не да од њега тражи награду, јер поуздано зна да он Герману није могао послати рукопис, већ га је молио, да му пошље сведочанство, да он то није учинио, али ни на поновно писмо није добио одговор. Герман, укравши његов рукопис и казавши најдрскију лаж министарству, не само што је лишио његову породицу последње наде, него га је оцрнио код кназа Милоша тако, да се он сад не сме ни појавити у Србији, свом отачаству. Вели да је извештен с најпоузданије стране, да је Герман још 1822 г. писао кнезу од стране руског министарства, да му не да средства ради штампања те историје, па се боји да и сад не напише тако што лажно, да би