Годишњица Николе Чупића

64 Годишњица

Васи је одговорио 10 децембра (јер је писмо примио тек 9.), да му је Ранковић јавио да ће примити Господареву милост, и да је мислио на пролеће доћи у Србију, али сад кад је његово писмо примио, већ се спрема на пут, и поћи ће чим му буде Забавник готов. Веома би се радовао кад би могао доћи до Божића, али му је немогуће, прво, да му се Забавник без његова надгледања не поквари; 3 друго, нема с чим, већ очекује Господареву милост. Кнез Васа му је одговорио да се радује његову доласку, и нада се да ће га још у путу стићи и друга милост Господарева. По други пут му је Вук писао 24 дец. да је Забавник готов, и да чека само новце па да се крене. |

Кад је од Симића примио новце написао је писма и кнезу Милошу и кнезу Васи. Кнезу Милошу пише да је примио 200 1. ср. што му је послао, и да му је то милије него да је сто пута толико добио с друге стране, јер их сматра као знак његове старе милости и благонаклоности, од које за њега нема ништа драгоценије на овом свету. „Овај драгоцјени дар ја не знам ни на што достојније употребити, него напутк вама, не да вам благодарим, јер то није могуће, него, ако ме те чести и среће удостојите, да вам с чувством вјечне благодарности руку и скут пољубим. Надам се, да ћу, у име Бога, скоро ту превелику срећу имати, да станем пред вама“. А кнезу Васи је писао да је већ био у полицији за пасош и чим га добије доћи ће.! (Преп. П, 282; Ш, 60—62; ТУ, 105, 109, 111

-114; У, 204, 205). — Трећег јануара пошао је преко Темишвара и Панчева у Србију (Преп. У, 246; ТУ, 633).

По овоме човек би рекао да је Вук горео од жеље да што пре дође у Србију, док у самој, ствари он је тамо полазио с великим страхом. Знајући с једне страпе колико је оштрих прекора уз најучтивије молбе упутио кнезу Микошу и непосредно и посредно преко других; и познавајући његову осветљивост, и како се мало човек сме ослонити на његову“. реч, он је збиља страховао за свој живот. — Дошавши у Панчево пише Копитару (16 јан.) да сугра прелази у Србију, куда је пре 14 дана прешао и Герман. „Ако би мене међутим суђен данак нашао, аманет вам Божиј моја жена и ђеца, и моји рукописи. Жени и ђеци надам се да ћете ви моћи моју пензију

' Занимљиво је што вели: „бркове сам оставто како сам примио каше писмо“, ваљада их је дотле брпјао.