Годишњица Николе Чупића

| Из Србије Кнеза Милоша 69

Конопља и лан сејани су колико тек да подмире сеоску потребу. За занатске израђевине није их било добољно, те су њихове израђевине доношене са стране.

Огромне шуме, које су Србију покривале пре наших устанака у Х1Х веку и за владе Кнеза Милоша, нису ни из далека давале оних прихода, којих су могле давати. Сав приход од њих састојао се у жиру за свиње, у шишаркама, које су се извозили на страну и у дрвету за подмирење домаће потребе. (О продаји дрвета и дрвене грађе на велико и о рационално! преради дрвета није се ни мислило. Шта више у Београд су на лађама доношена дрва и јапија из Босне.) Шуме су, међу тим, сатиране без икаквог реда и без икакве економије. Оне су сатиране и да се старо становништво у њима прошири, и да се ново настани, и да се створи крчевина за обрађивање. У свима овим случајевима шума се просто палила, те се тако добијао слободан простор.2) Сем тога шума је сатирана и за јапију, и за ограде, и за огрев и за лиснике за исхрану стоке преко зиме. О неговању и подизању нове шуме није се ни знало. Видећи, најзад, Кнез Милош „колико се шуме бадава троши и без икакве ползе обара на прошће и друге мало важне ситнице, које се од лежећих и ветром оборених клада добити може“ и предвиђајући да ће се, ако се тако настави, остати не само без жира, већ и без горива — наредио је 2. новембра 1821 године кнезовима и кметовима да добро пазе. и да | „никоме на какове ситнице [гору] обарати не допуштају“, да често шуму обилазе, да пазе да се „на прошће и у зиму за говеда не обара и скресава“ и да се сваки ко се о ово огреши казни.3) Мере за заштиту шума предузимане су много пута и после ове наредбе. 29 августа 1833 године предложио је Народни Суд да се у свакој нахији постави по један нахијски шумарч) и нахијски су шумари постављени. 26 фебруара 1836 · наредио је Управителни Совет свима војним командантима „да се у свакоме срезу, у ком год има шуме по један шушар избере и постави, који ће шуму среза, у ком је шумаром постављен, обилазити, надгледати и чувати да се шуме немилосрдно не секу“.5) 8. јуна 1837 шумари су укинути а заведени

1 Прота Матија Ненадовић, Мемоари, 73.

2) Споменик 24, 25; Подунавка 1844, 85.

3) В. иН. Петровићи, Грађа за историју Краљевине Орбије 1,447 —448 4) Државна Архива, Кнежевска Канцеларија, Народни Суд 1833. 5) Држ. Арх. Државни Савет 1836, Мо 402 А.