Годишњица Николе Чупића
74 Годишњица.
Сем стоке вођена је трговина и са производима од стоке,
ради којих су, обично, долазили страни трговци у Србију.
Коже су извожене у Бугарску!) и Аустрију,г) масло у Бугарскуз) и Турску,") вуна, лој и рогови у Аустрију.)
Најзад страни су трговци извозили из Србије мед и восак у Аустрију,б) Бугарскут) и Турску; шишарку,8) дрва у фатовима>) и свилу!) — у Аустрију. — Хватањем пијавица располагала је држава. Она је ради хватања пијавица давала баре под закуп, обично људима са стране. Они би за време сезоне хватања, од априла до октобра, по свима барама Србије, нахватали око
0.700 енглеских литара пијавица и извозили их у Аустрију, а
оданде у Француску и Италију.1!)
Страни су трговци морали имати нарочитих „Објавленија“, која су им давала права да могу по Србији трговати. Она се често помињу у преписци; многа су се очувала и у оригиналима. Обична им је формула: „Дано објавленије Н. Н. из Н. да може куповати (име робе) и износити за трговину своју“. При извозу робе сви су трговци морали плаћати таксу.12)
У Србији се, у доба Кнеза Милоша, живело врло примитивно. Потребе више културе и веће раскоши нису биле
1) 25 јануара 1837, Мо. 10 предстао је Исправничелству Окружја Црноречког неки Хаџи Цока Кочин из Ловче и жалио се да је прошље године, пошто је купио козје и јареће коже послао их на вилајет по неким кириџијама из Грљана и Зајечара и да су они његовом ортаку предали мање 17 јарећих и 13 козјих кожа (Зајечарска Судска Архива 1837)
2) Споменик ХУП, стр. 36.
3) 13 дец. 1837, Мо. 59 жалио се Магистрату Окружја Црноречког неки Алил Хасанов из Лома на Ивана Маринковића из Звездана да му је остао дужан 30 гроша чаршијских „од новца које му је за куповину масла и меда дао“, и сад неће да му их врати (Зајечарска Судска Архива 1837).
%) Држ. Арх, К. К., Дел. Прот 23 јули 1823, Мо. 1379.
5) Споменик 17, стр. 35.
6) Споменик 17, стр. 36.
7) Зајечарска Судска Архив дец. 1837, Мр. 59.
8) Куниберт 324; Споменик 17, тр.35; М. Петровић ], 358.
9 М. Петровић 1, 205; Споменик 7, стр. 36.
19) Споменик 17, стр. 36.
п) М. Петровић |, стр. 351; Споменик 17, стр. 35.
12) 12 марта 1820 пише Кнез Милош Кнезу Маринку Џодићу у Омољу »да од сваког трговца, који из пашалука нашег стоку у други пашалук тера, узима на вола и коња по један грош, а на овцу и козу по 1 “ # (Држ. Арх, К. К, Дел. Прот. 1820).