Годишњица Николе Чупића

Из Србије Кнеза Милоша Ши

дајник“, како у Смедереву и поред Дунава продаје црквене сшвари.1)

Обилато сточарство, велика плодност земље, јак извоз, слаб увоз и незнатне потребе учинили су те је народ у економском погледу био врло задовољан. Није било великих б6огаташа. један једини човек имао је до 40.000 динара прихода, па ни он „није знао шта да чини са толиким богаством“. Ко је имао 4—5000 динара прихода „бројао се међу најбогатије људе у земљи“. Али није било ни сиротиње. Сваки је имао права да захвати земље за кућу и за обрађивање, колико му је год било потребно да одржи себе и плати држави што је био дужан. Принос од земље и стоке био је довољан да издржи кућу, а продаја неколико брава свиња исплаћивала је све државне дажбине.2) Исто тако и држава као целина стајала је не може бити боље. То је учинило, те је Кнез Милош 1829 године имао на 10,000.000 гроша уштеђевине, и поред тога што је све чиновнике уредно плаћао, чинио знатне поклоне и саградио врло велики број грађевина у земљи)

Унутрашња трговина била је врло слаба. По селима су кућни производи подмиривали целокупну потребу, и готово никоме није требало куповати ништа друго сем соли, и нешто гвозденог алата и још неких ситница. Поједини крајеви земље мало су трговали један с другим. Луч и кашран ношени су из крајева у којима има четинара у крајеве у којима их нема. Надгробно и воденично камење ношено је у крајеве у којима нема доброг камења за њих. Пиће је ношено из крајева, у којима га има и сувише, у крајеве у којима га нема, или га нема у довољној мери, или је продавано механџијама и крчмарима.

Нешто јачи унутрашњи трговачки саобраћај био је између села и вароши. Сељаци су дотеривали у варош и продавали стоку и доносили: брашно, свеже свињско месо,“ јагњеће печењељд дрва, сено, жито, купус, воће, лук, коже, лој, мед,

1) Држ. Арх., К. К., Нах Смедеревска 1830.

2) Споменик 17, стр. 25; Споменик 24, стр. 20, 22; Куниберт 56.

3) Пирх 168—169.

4) Сретен Л. П,, 64.

5) 12 јула 1838, Ма: 999 пише Магистрат Окружија Ваљевском Совету, како су му предстали „више њих, житеља из ближњих села окружија овог, поискавајући одобреније да могу, као и до сад, и као што је и у другим касабама других окружија, као: ужачком, чачанском и т.д.