Годишњица Српског народног инвалидског фонда Свети Ђорђе у Београду. Књ. 8

48

десетогодишњице нашег Ослобођења и Уједињења, и то на тај начин, што би током ове и идуће године на разним крајевима наше Отаџбине било подигнуто више домова у којима би нашли склоништа наши најбеднији инвалиди — пуни ивалиди. Ми имамо таквих убогих потпуних инвалида, који су потпуно изнемогли, а којима није остало ни толико снаге да се могу кретати, већ су упућени на бригу и старање других лица, ми имамо таквих преко хиљаде, а немамо у земљи ни једнога јединога дома. Треба радити на томе да се у разним местима у нашој Отаџбини подигну такви домови који би те јаднике примили и достојно их доживотно издржавали. За Београд се нешто већ спрема, али то неће бити довољно за инвалиде из целе земље, а помагањем једног дела инвалида које би примио Београд, неће се учинити тиме оно што је потребно за целу земљу. Стога ја мислим, да би ми то учинили, кад би Фонд Св. Ђорђе који је у том погледу најпозванији и најбољу организацију има, кад би учинио један апел на целу земљу, ја верујем да има још душа, да има још поштених, искрених срдаца, да има решености, да се учини оно што је требало већ одавно учинити, — ја верујем да би један такав апел од Управе Фонда Св. Ђорђе заиста значио један покрет на боље. Кад. би се Фонд Св. Ђорђе својом енергијом и ауторитетом којим располаже и везама које има код свих који су позвани за те ствари