Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

19

пожурих к Петракију, са чпје се куће кроз кровни прозор ширио добар пзглед. На гребену, који се косо уздизаше више Кошева, спазпх прве аустро-угарске трупе, од прилике два батаљона, који добро ватром дејствоваху према Бакији, a једна батерија, из једног малог удоља брда Грлића, гађаше старо утврђење градског платна, где устаници бејаху поставили два топа. Око 7 часова могао сам тачно видети, како Бошшац'и свој положај у Бакији напустите у дивљем бегству, међутим Аустријанци лагано заузеше Пашино Брдо и преко Бакије продираху према утврђењу. Број устаника, на овоме месту по мојој оцени вели д-р Кечет није прелазио 550 до 600 људи, не рачунајући у тај број људе, који су из својпх кућа, у горњем крају вароши, неуређеном ватром противника задржавали. Оно што ce y доњој вароши, у блйзини војне болнице, догађаше, било je ван мога догледа; али једна граната, која удари у кућу, према месту одакле сам посматрао, показа ми, да je и доња варош била у артиљериској ватри. Југо-западно од вароши, више гробља шпанских Јевреја, стојаху од прилике 400 устаника, које je снажно тукла једна брдска батерија постављена код Ковачића. У 9 часова распрште се и ово одељење као преплашена дивљач, да би у горшем делу вароши на левој обали Мшьацке нашло спаса. Брдска je батерија надирала узастопце за шим, и ja тачно видех, како топове поставите. Прво зрно, које je преко наших глава летело к жутом бастиону, паде у турско гробље, друго погоди малу капију поред бастиона, a треће само утврђење. Ускоро и овде настаде мир, два устаничка топа умукоше и ови се заклонише из а зида. Ускоро затим, велики облак од дима у доњој вароши показивао je, да се овде развила упорна борба. Једино je мала између Али-пашине Ћуприје и војне болнице било место, где je нападач морао предузети јуриш. Становништво овога краја, највећим делом старе заптије, Арнаути и сиромашне занатлије, брашаху се храбро из бојазнидаје од победоносних ђаура све у опасности; jep je овде, захваљујући агитацији фанатично г Јамаковића, било распрострто тако веровање о својини становништва а нарочито о женама и девојкама. Ко није чуо о турским женама, како су са високих минарета као и из унутрашшости Али-пашине Мошеје