Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

KOBirha нападе на село Крупу близу Требиња и запленп огромну количину храпе и много рогате стоке. У овој борби изгинуло je 40 турских низама. Црногорски кнез формално je објавио Порти и страним лржавама, да je истакао на границу 2000 Црногораца једино ради њене одбране и чуваша. После победе код Плане, устаници су вребали турску војску, која je морала ићи из Гацког у Билећ. Допета другое дана после битке код Плане, тј. 3. децембра изјутра, Реуфпаша стиже у Тривицу, где га устаници нападоше. Војвода Баћевић први je напао Турке ; чувши пушчану ватру Пеко Павловпћ, Зимонпћ и Драго Ковачевић пристигоше му у помок Устаници окружите Турке са три стране. Бој се продужио до Hohn, и ујутру 350 турских лешева покриваху бојно поље и по турским прдацима, они код Тривице имађаху двојином впше равьених од броја погинулих. Овај je пораз произвео праву панику у турској војсци, те je настало бежање без икаквог реда, а Реуф-паша држећи, да није у безопасности ако остане у Билећу, прешао je у Требиње. Устаници имађаху несравњено манье губитака, али међу погинулим бејаше и храбри капетан Радоје Бабић. После сваког неуспеха Турци су налазили за потребно, да своју жучност искале над незаштићеним становништвом Деморализации никада не бејаше чудо у турској војсци, али je у ово време долазила до крајњих граница. И сами команданти чињаху се овоме невешти ; они су били и сушиле слаби да одрже ред и строгу дисциплину. Турска свирепства бејаху ужасна. Европа, хвалећи се својом цпвилизацијом, и ако je ово знала, хладнокрвно je посматрала догађаје. У последње време, незадовољство се поче појављивати и код турских бегова. Босански бегови предадоше ђенералу Молинару у Загреб своје писмено, молећи да се оно достави аустријској влади. Бегови изјавише: да отоманска царевина не може својим силами да угуши устанак, да се непрестано пролева невина крв ; поља су опустошена, а глад царује, стогатурски бегови моле Аустрију, као најближу по територији државу, или да у Цариграду изради да се рат прекине, или да Босну и Херцеговину заузме аустријска војска. На исти начин послали су барону Родићу у Задар своју молбу мостарски бегови. Кад су за ово сазнале мостарске власти, оне затворите многе бегове,