Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

39

предлагаху и доказ да српска војска sehe положи.ти оружје, докле буде стајало питанье о вазалним одношајима Србије према Порти. Пајзад, примирје je потписато 5. септембра од стране Србије и Порте, са роком од 8 дана; али су Турци на варварски начин нарушили ово примирје. Напад и бомбардовање Бобовишта, напад на српске положаје у Јанковој Клисури, паљевине и грабеж код Зајечара и најзад кретање турске војске од Видина к Флоретину све су то докази, колико се може веровати свечаним обећањпма Блистателне Порте. Кнез je добио од Черњајева депешу, у којој главнокомандујући извештава, да су 5. септембра Турци, пошто су добили транспорт са бојним потребама, који су очекивали, отпочели силну канонаду, а потом нападали село Бобовиште, пробајући при том да пређу Мораву. Али одред мајора Петерсона, одбио их je, причинивши им доста губитака. На измаку примирја распоред обеју војсака био je овакав : појачана неким деловима са Ибра и Дрине, Черњајевљева војска држала je Алексинац и Делиград ; главна њена снага налазила ce je на левој обали Мораве, држећи добро редутима утврђене положаје од Св Несторадо Доњег Љубеша с једпе стране и од Св. Нестора преко Ђуниса до Великог Шиљеговца на другој страни, У Великом Шиљеговцу налазаше се главни стан Хорватовићев, чији одред од 20 хиљада људи образоваше крајње десно крило српских положаја. Турци су такође добро држали утврђене положаје редутима и шанчевима разве врсте и то на линији: Горњи Љубеш, Корман у долини леве обале Мораве с једне стране и Пешчаница, Св Петар и Гредетин на другој страни. Цео турски положа] образоваше клин, чији je врх допирао до Горњег Љубеша. За прво време после истека примирија међу зараћеним страна» бејаху омањи сукоби без већега значаја. Турци у свему продужише по своме старом обичају. Заробљене и рањене српске војнике, који би им пали шака, пре но што би их побили, подвргавали су најжешћим мукама. Њихова онакажена тела налажена су доцније у таквом стању, које човечији осећаји никад не би допустили... После примирја, прва битка била je 16. септембра, која je отпочела у 6 и по часова изјутра и трајала до 3 и по