Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

УП

Трећи се, најпосле, период почиње годином 1836., у којој је први пут Вук издао „Српске нар. пословице“ и у њихову предговору показао и разлог и потребу, да се нашој буквици врати слово х, па да опет буде сачувано раније постављено правило: „пиши као што говориш.“ Можда би се и сваки од ова три периода згодно могао пресећи на по два одсека [у Г периоду арви (г. 1814.) без

полемике, и с једним, — други |г. 1815.—1818. с много критике и полемике, и с другим правописом; у П пер. први (г. 1819.—1821. претеже полемиком, — други |г. 1822.—1835. готово без ње; у

ШП пер. први |(г. !836.—1847. с много филолошке полемике, други |т. 1848.— 1861.) с врло мало такве полемике], али у овом издању није означивана и та подела, јер се лако може видети и по самим натписима појединих радова у сваком периоду.

Да би се могао, с једне стране, што боље познати сам Вук, с друге пак уочити што правилније развитак нашега данашњег књижевног језика, — потписани је мислио да ће бити врло потребно уза саме Вукове списе, изазване туђим (било противничким или пријатељским) расправама, овом приликом штампати и те радове, од којих су многи данас исто тако ретки — ако не и ређи — као и Вукови. И ако је Вук већином доста опширно наводио оно што критикује или чему одговара, опет се и он и његов сабеседник тачно могу разумети тек кад се има пред очима и један и други разговор у целини.) А да ове ствари не би заузеле у књизи много места, штампане су ситнијим словима.)

Из истих разлога, ради објашњења и ради бољег управљања читаочева, стављани су код свакога броја и тачни библиографски записи и потребне краће напомене, које не полажу на исцрпност, будући писане више узгред, према оном што је на ком месту могло доћи до руку. А ради корисније употребе свих ових расправа и чланака Вукових биће додат на крају 111 књиге и регистар за сва три периода.

Овде још треба нагласити и то, да у самим овим (граматичБим и полемичким) списима и није баш све, што је Вук где рекао о чем било из простране области српскога језика и правописа; јер, као год што је, према напред реченом, нераздвојна веза међу њетовим граматичким расправама и полемичким чланцима, исто ће се тако наћи и у његовим етнографским списима, па и у издањима

') Потреба ових туђих ствари још ће се боље видети у Џ књизи, бр. ХУГ.

2) Тога ради је овде и Формат прилично увећан према досадашњем Формату „Орпских народних пјесама,“