Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 378

184 РЕЦЕНСЕНТПМА 13 ГОДИНЕ 1821.

говоре Оремачким и Ресавским. У народним нашим пјесмама, које су једино и вјечно благо п украшеније литературе наше, пјева се и данашњи дан усред Бачке и Сријема, као и усред Браничева и Ресаве, бијело, лијето, дијете, цвијет и т. д. Какогођ што се у Сријему ријетко може наћи који човек, кога се ђед или прађед није доселио из Србије, тако се у Србији ријетко може који наћи, кога се стари нијесу доселили из Ерцеговине (а шта ћемо даље, ево и данашњи дан у Сријему и у Бачкој и у Банату, нијесу ли најзнатнија племена. Српска Ерцеговци од старине, н. п. Чарнојевићи, Стратимировићи, Вуковићи, Паликуће п тТ. д.); и за то се каже: „Ерцеговина, свијет насели, а себе не расели.“ Али при свему томе Штипкаловић опет каже, да Ерцеговци нијесу Срби! па не само Ерцеговци, него ни Црногорци, ни Бошњаци, ни Далматинци, ни она браћа наша по горњим крајевима Србије, н. п. по Старом Влау, по наији! Ужичкој, по Пожешкој и по Сокоској; и млоги други Србљи, који не говоре као он, нисте, пре, дете, него Ерцеговачки нијесте, прије, дијете! — Ерцеговачким нарјечијем ја сам први почео писати; али нијесам казао још никоме (нити сам мислим), да је Сремачко и Бачванско нарјечије ружније од Ерцеговачкога; нити сам кога Оријемца или Бачванина понудио, да пише Ерцеговачки, него сам још говорио, да пише сваки нарјечијем предјела свога, у коме се родио и узрастао. Али може Штипкаловић рећи: „За што ти живиш међу нама, а пишеш Ерцеговачки.“ И он нека иде те нека живи усред Дробњака. пили Шиве, па нека пише Сремачки: ја му нећу рећи зашто то чини. Нити ја овђе пишем за саме СОријемце и Бачване, нити би он (кад би био паметан) онђе писао само за Ерцеговце; него за све Србље. „Али сви Орбљи не говоре Ерцеговачки.“ Не говоре сви ни Оремачки; а једним се нарјечијем мора писати; којим би дакле било приличније и правије, него својим, у коме се ко родио и узрастао, и које најбоље познаје: — Нека Штипкаловић само напише што лијепо и паметно, па Ерцеговци његову књигу јамачно неће одбацити за то, што није њиовим нарјечијем писана; а тако исто мислим, да Сријемци и Бачвани неће одбацити књиге Ерцеговачким нарјечијем писане, само ако је у њој што лијепо и паметно написано. А (прави) списатељи треба да знаду и једно и друго; зашто, н. п. да Штипкаловић зна Ерцеговачки, он би старцу Опасоју казао, да узријела, тријебало,