Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 384

140 РЕЦЕНСЕНТИМА ИЗ ГОДИНЕ 1821.

писати, већ се види, да сам мислио човека, који зна тисати:; зашто како би могао писати онај, који не зна: А како сам казао, да ће писати као што се говори, то се разумије, да мора писати по граматици; зашто сам ја и онда, барем као старац Куцкало сад, знао, да ниједнога, језика нема. без правила. 9) „Ал и Вук, коп мисли, да е у ићму, и нђговоћ Граммалки све србство, чисто србски свагда не пише. Кош Србин каже: Гошт ћемо рећи неколике врсте. Пре неколике стотине тодина. Имао две иладе година. Сону страну. У дипломи, што в дата. Треба рећи: Неколико врста: неколико стотина година; има две иллде: с оне стране; у дипломи, кола в дата.“ — Да ја мислим, да је у мени пи у мојој граматици све српство, то он каже; а да ни ја свуда чисто Српски не пишем, то може бити, зашто у оваком почетку, и у стању, као што се књижество наше сад налази, тешко је свуда чисто и за свакога право Српски писати: ја сам задовољан звако узимам мање погрјешака него други. Али при свему томе ја опет мислим, да ово ни једно није погрјешка, кло што Кудкало каже. Истина да је обичније и правилније рећи: има двије пљаде година; али се говори пи имају. какогођ, н. п. у овога човека имају двије краве, или двије стотине коза; у селу шмају три воденице и т. д. У сону страну ако је погрјешка , само је у томе, што нијесам рекао сону стран' (а то се говори, како гођ пи соне стране). Неколике врсте, и неколико врсти код свију Србаља није свеједно: меколике значи мање од шет, а неколико значи више од четири ; па та разлика има не само у женскоме, него и у мушкоме и у средњему роду, н. п. неколика човека (а неколико људе), неколика јајета (а неколико јаја): какогођ и с бројителним именима два, три, четири. Али ЊКуцкало вели, да то није до сад никад чуо. Па јесам ли ја њему крив зато, што он никуд даље из Сријема није ишао, и што другије Србаља, осим Сријемаца није виђео ни чуо, — А што, мјесто који, која, које, мора говорити и сам Куцкало (већ ако да није Србин); па и то не само што се говори, него је млого СОртскије од који, која, које! Из овога се види, да Куцкало виче на моју граматику, а није је ни прочитао, иначе би нашао о том на страни ГП. читаво правило (које нијесам ја начинио, него народ), па би се научио, или не би узео ову једну ријеч с трвога листа (из предговора), него би доказао да правило није истинито. — | Нека ми допусти Куцкало, да