Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена

с јР

ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА 21

гарин, Бачјванин, Мачванин, у множ. Бугари, Бачвани, Ма- » чвани. ит. Д.)

7. Нека имена, која се окончавају на н и нат, у множ. ороју промтенњђују н на њ, ат на ћ, и онда постају среднљега, рода, н. п. камен, кремен, корен, терн ; цвиет, прут, лист; у множ. каменље, кременље, коренље, тернље; цвпеће, лисће, пруће.

8. Брат има у множ. броју браћа, и Тест онда женскога, рода. Човек има у множ. броју лљуди, р. луди, д. лљљудима или лђудма, в. лђуде, 3. лђуди.

ПРИМТЕТБА.

Конљ има у дат. н у твор. множ. конма; но друго ни какво име овога селанљанња, у Сербском тезиву не губи оно ш пред м, као што неки пишу: Господарма, Кнљазевма и пр. које 1е против говоренђа народнђега.

ВТОРО СОКЛАНЂАЊЊБЕ.

По коме се скланљају сва имена женскога пи мужескога, рода, која се окончавају на а.

Примтер второга склањањља.

ТЕДИНСТВЕНИ БРОГТ. МНОЖЕСТВЕНИ БРОЛ. и. вода и. воде р. воде р. вода д. ВОДИ д. водама в. воду в. воде 3. _вОдДО з. воде т. водом т. водама

Овако се исто свланђа Вотвода, Божа, срећа, врећа, браћа, » светинђа, землђа, Судија, и пр. Судија, и овим подобна имају у дателн. 1ед. Судити; само се оно последње а промјењђуте, како год и у воде.

ИЗУЗИМАНЂБА.

1. Имена, која се окончавају на га, ка, са, у дат. 1ед. промјенђују 2 на 3, к на ц, а ф на с, н. п. кнљига, јабука, снаха“) дателн. кнљизи, Табуци, снаси.

1) Турчин има у множ. Турци, р. Турака, д. Турцима или Турком, в. Турке, 8. као имен.

1) Ово 2 код Сербалља слабо се у оваким ривчма чути може, него кажу снаа, а у дат. товоре и снам, и снаси; али рука, јабука, нога и пр. Серблђин никад неће казати у дат. тед. руки, табуки, поги; него: носи у руци; виси на. Хабуци; има рану на нози и пр.